Table Of ContentГпавни уредник Аника Момбауер
Зоран Хамовић
Уређивачки одбор
Душан Т. Батаковић Узроци Првог
Смиља Марјановић-Душанић (уредник)
Војислав Павловић
Александар Палавестра
светског рата
Даница Поповић
Вељко Станић
Ликовни уредник Спорења и сагласности
Светлана Волиц
© Clio, 2013. Сва права за издање на српском језику задржана. Превела са енглескоГ
Ова публикација, y целини или деловима, не сме ce умножавати,
прештампавати, похрањивати y меморију компјутера или на било који начин Ксенија Тодоровић
преносити - електронски, механички, фотокопирањем, снимањем или на
друти начин - нити може на било који начин или било којим средствима бити
дистрибуирана без одобрења издавача.
Наслов ориШнала
Annika Mombauer
The Origins of the First World War
nôXiç
Controversies and consensus
© Pearson Education Limited 2002 aio
This translation of The Origins of the First World War 1/E is published by
arrangement with Pearson Education Limited.
(cid:989)(cid:1204)(cid:1199)(cid:1207)(cid:1202)(cid:1210)(cid:1194)(cid:1208)(cid:27)(cid:1)(cid:845)(cid:1027)(cid:1001)(cid:1005)(cid:992)(cid:991)(cid:1003)(cid:1)(cid:1025)(cid:1003)(cid:1)(cid:855)(cid:1006)(cid:999)(cid:1007)(cid:1008)(cid:1013)(cid:1)(cid:1008)(cid:1013)(cid:1)(cid:841)(cid:995)(cid:1013)(cid:1)(cid:576)(cid:999)(cid:1007)(cid:1008)(cid:1029)(cid:1014)(cid:1)
(cid:992)(cid:991)(cid:1007)(cid:999)(cid:1001)(cid:995)(cid:1030)(cid:1014)(cid:1)(cid:1000)(cid:991)(cid:1027)(cid:1)(cid:991)(cid:1030)(cid:1008)(cid:1005)(cid:1000)(cid:1006)(cid:1024)(cid:1008)(cid:1013)(cid:1006)(cid:1)
(cid:851)(cid:995)(cid:1006)(cid:992)(cid:1027)(cid:991)(cid:1014)(cid:1)(cid:1000)(cid:991)(cid:1027)(cid:1)(cid:104)(cid:850)(cid:1013)(cid:1002)(cid:991)(cid:1003)(cid:1027)(cid:991)(cid:1014)
6 Узроци Првог светског рата
3. Узроци рата и питање континуитета Увод
y немачкој историји...................................................................... 104
Увод.................................... 104
Расправа поспе Другог светског рата:
ка угодном консензусу..................................................................106
Фрид Фишер и нови изазови старом консензусу.....................111
Фриц Фишер il његови критичари...............................................114
Подршка Фишеровим закључцима..............................................125
Нови консензус и нова расправа: Фишеров Рат илузија .......129
Потрага за новим доказима..........................................................133
Крај Фишерове деценије .......... 138
Напомене...........................................................................................141
У трагедију светског рата спада и чињеница да свака зараћена страна
4. Сагласност и наставак расправа после Фишера ............... 151 може да нађе сасвим убедљиво оправдање.
Џорџ П. Гуч1
Увод....................................................................................................151
Нијансе y расправи после Фишерове контроверзе...................152
Процена улоге осталих зараћених снага 1914. године ...........161
Расправа на крају двадесетог века...............................................179 Узроци избијања Првог светског рата већ деценијама постављају
изазовна питања пред историчаре. Текст који следи настоји да покаже
Напомене...........................................................................................183
због чега je потрага за образложењем узрока његовог избијања го-
тово „опсесивно питање”.2 Циљ овог текста није само да буде водич
Закључак............................................................................................ 191
кроз лавиринт различитих тумачења, него и да установи због чега
je толико студија објављено после двадесетих година прошлог века,
Библиографија................................................................................ 195
као и зашто je и даље тешко установити тачан разлог избијања рата
1914. године.
Војислав Павловић
Први светски рат: одговорност и дуго трајање .................. 211 У тексту ће ce наћи и назнаке неколико основних разлога текућег
настојања да ce одреди појединачна одговорност. Делимично су и емо-
Индекс 223 тивне реакције на ужасе рата изазвале разумљиву жељу победничког
савеза да пронађе кривца. И тако je кривица бачена на Централне
силе, a посебно на Немачку. Истовремено, Немачка je због свог на-
ционалног поноса беспоговорно одбила сваку наводну одговорност.
Други мотив за истраживање узрока рата била je жеља да ce спречи
да било који будући сукоб добије размере правог рата. Међународна
криза, која je уследила после оба светска рата, подстакла je трагање
за општим одговором на проблеме рата. Проучавајући узроке изби-
јања Првог светског рата, историчари настоје да реше тајну због чега
повремено међународне кризе прерасту y оружане сукобе.
8 Узроци Првог светског рата Увод 9
Обновљено интересовање за рат 1914. после Другог светског ра- историчарима на располагање - па ипак кључна питања и даље остају
та, делимично ce може ибјаснити схватањем да je Први светски рат нерешена, a о узроцима Првогсветског рата стално ce пише и објав-
умногоме био „прва највећа катастрофа” двадесетог века.3 Да би ce љује мноштво текстова. ,
разумела историја тог века неопходна je свест о рату који га je дефи- Наш текст прилази овом предмету хронолошки.,После кратког
нисао и одредио му ток. Потребна je свест о томе да постоје непосред- прегледа догађаја који су довели до избијања рата 1914, први део ове
не везе између Првог и Другог светског рата (и да оба рата чак могу књиге бави ce анализом расправа које су вођене непосредно после"
да ce тумаче као један тридесетогодишњи рат); стога je обновљено рата; y другом делу износе ce реакције такозваних ревизиониста и
занимање за његове узроке, a посебно, свакако, за Немачку, где ce антиревизиониста на Версајски уговор, a y трећем делу разматрају
требало позабавити питањима континуитета од Првог ка Другом ce сагласност постигнута после Друтог светског рата и изазови које
светском рату. je донело ново сагледавање немачког историчара Фрица Фишера. Ha
У овом тексту Немачка, из више разлога, има средишње место када крају, y четвртом делу испитују ce научна тумачења из последњих
ce говори о узроцима рата. Због тога што су на Версајској мировној деценија и уводе ce нека нова посматрања.јПосле готово сто година
конференцији савезници оптужили Немачку као кривца за почетак научних истраживања и испитивања тих расправа које су вођене
рата, та земља je уложила највише напора да ce докаже да савезници током целог двадесетог века, поставља ce питање да ли ce уопште,
нису y праву, иако нису сви који су ce залагали за искупљење Немачке и y чему, историчари слажу када je реч о узроцима Првог светског
били Немци. Друго, с обзиром на то да су њени противници сма- рата. Међутим, пре него што ce окренемо тумачењима, потребно je
трали Немачку одговорном за избијање рата, велики део накнадних да укратко размотримо саме догађаје.
исграживања узимао je управо то као почетни став и превасходно
ce расправљало о томе да ли je Немачка крива или није. Тек недавно
обављено je слично истраживање шта су све предузимале друге зара-
ћене стране. Штавише, већина историчара данас ce слаже да највећа Дугорочни и краткорочни узроци
одговорност лежи на одлукама које су немачки државници донели
Првог светског рата5
1914. године. Према томе, немачка предратна политика с правом за-
узима средишње место y истраживању узрока Првог светског рата,
као и y расправама међу немачким историчарима.
Ова књига ће ce y појединим тренуцима бавити разлозима због Нека истраживања узрока рата почињу још од £870/7Цфд време-
којих je неки став према узроцима Првог светског рата имао своје Л3 оснивања Немачког.царства. Уједињење Немаикр бипп јр нгтгш
заступнике y одређеним земљама. Показаће ce да та различита ту- три рата која су вођена између 1864.л_иШ--године, против Данске,
мачења често више зависе од савремених политичких и идеолошких Аустрије и Француске. После оснивања новог Немачког царства,
наклоности него од убеђења да je одређено тумачење једино исправ- канцелар Ото фон Бизмарк трудио ce да избегне сукобе са својим
но. Према томе/овде ce мање бавимо истраживањем догађаја који суседима. Његов сложени систем-савезшишава хребало je да обез-
су довели до рата (иако ће о томе укратко бити речи y овом уводу), беди да ce постигнути^1а1м5 quo не може угрозити никаквом „ко-
a много више околностима које су подстицале, и још увек подстичу, шмарном коалицијом” против Немачке. Објавио je да je Немачка
ову „дуготрајну расправу”4. Као што ћемо видети, расправа о узро- „засићена” после недавно обављеног уједињења и припајања Алзаса.
цима рата усложњена je подметањима и цензуром, као и мноштвом и-Дорене, и да_јој.није потребан сукоб са суседима_3а време њего-
различитихтумачења. Често разлике y аргументима појединих школа вог мандата тај систем савезништава имао ie зјшиљ.да очува мир и
мишљења зависе од анализе најситнијих детаља. Исто тако, често je спречи немачке суседе да сами склапају савезе против ње. Немачка
тешко разумети непријатељске реакције супротстављених страна. je била y савезу са Аустроугарском утакозваном Двојном савезу из
'4879^који je после укљунивања Италије'18.82.1 TQaviHe.de.^ictp_jiocja.o
Стотине књига и чланака објављено je о овој теми током протеклих
деценија, хиљаде докумената je откривено y архивима и стављено зојни савез. Неколико година касније, 188уНемачка je саРусијом
10 Узроци Првог светског рата Увод
-закљуаила тајни »Уговор о додатном осигураљу”, по којем je била савез са Јапанрм, али je тек скланаЈЕГТЗвеза са Франнувком било
i загарантована неутралност y случају неког будућег рата (што je било ^диак-будним 11емцима-де-ће-се Британија-наћи. на.страни немадких
y супротности са угтшрш и еавеанНИЈтвУИгтганд^ним са Аустроу- ‘! ттедријатеља y некпч будуБем. ппрдпгуг»м.сукпАу.А£.гу||гтиим Антан-
грагтсомјЈКадаје цар Вилхелм II ступир на престо, a нарочито пршто' та je cnaiana y савез-Бпитатшш Ругију преко њиховог заједничког__
je Бизмарк уклоњен (КЗоЈјгодине, овај брижљиво осмишљени систем савезника, Фраццуске. Ово пријател>ство добило je наздачају када
савезништава прчели су да_руше његовидасдедници. који су имали су Британија и Русија закључиле угрвор р савезништву 1907. године_
другачије прлитичке идеје и.нига.у-исхај .мери.кап-он- нагтоја ли да -Сзшме-Ант^нта-стајада нагпрам Тргујнпг гаирза ТТентрадиму гчла м
сачувају постоЈећи5Јл1ц5 quo v Европи. Немачка спољна политика билр какав сукоб између било које земље Антанте и Алијансе могар
под ВилхелмоЈГТПдосхада је-иеаредвилљива и недрследна и прлако би да набуја И уппрлалир ИРПИИ-Р риргнч~ifе ПУГУ~
je пАчела~даугрожава равнотежу снага y Европи која je гра!)ена од ! Немачка je Британију окренула против себе_када-је-намерно и
1 Д71 ГПДИНР6 ^ птворено пос-тавила изазов-британскш.премоћи на мору својидспро-
Прд Вилхелмом II немачка Царевина ступила je y нрву еру када je грамом изградње велике морнариие, који je започет под_адшфалом
прервлађивало мишљење да њена новрстечена позиција екрномске -ФвнЛдрпицод^д.са циљем да y дргледно време буде кадра да ce сама
моћи треба да ce огледа y Рсвајањ^Иеста-евезкке-сиде. Прстрјала су "Hscprca БританијоЈљ-БриташфДелрихватила овај изазрв и 1906. годи-
мишљења да je земља пропустила дрилику када су рстали европски не рдговорила изграджомттрводбродаЈШШњаче Дреднот,Увођењем
народи освојили кздоније будући да je уједињена немачка држава ове топовњаче изједначени су односиллропао.јеЈЈирци1гов велики
установљена теч<1871) Немачки државшцји, a прсебнр немачки цар план. Главни резултат ове англо-немачке-прморске трке били гу не-
-ВмдхелтуГНгКРЈи je на престо дошаО'1888„тражили су за Немачку пријатељствр и подозрење и.у владама и међу народрм обеју земаља.8
место под^суцдем^-које ће бити одраз њене економске преднрсти на "У Британији ce на немачкр ширеде морнарице гледало кар на поку-
\ крнтинен*гу и Врпја ч-рчцу rraumumfji Под непредвидивим вођством шај-Немачке да побољша-сврј међународни положај и-уп.у.хилзазов
ВилхелИа-Нгусредсређена на остваривац>ециља да посханe~Wek- својим супарницима, a y Немачксј су сматрали да земља заслужује
macht (светска силај^моћна-нова Немачка у средишту Евррпе убрзо значајнију међународну улогу и да добије „своје место прд сунцем”,
]е7шче7та-дП1зазива своје суседе, крји су хитро реаговали.на уочену
опасност и ступадих-одбрамбене савезе. Франдуска (крја и даље није Неки истрричари би мсгли тврдити да je агресивно позициони-
могла да опррсти Немачкојдрипајање Алзаса иЛорене~Г87Н-године) рање Немачке пре 1914. године затррвало међународну климу и при-
и Вусијајцпочеле су прегрворе измеј)уј.1892.. и 1894. и склрпиле војни ближилр paf. ДругиТш мргли тврдити да су британска и француска
угрвор који je, с друге-е¥ране^уЈ1ел1анкој-€творио осећање да ее она нееластичност појачале међународну напетост. Погоршање англо-не-
„налази у-рбрунуЦС обзиром на герграфски прложај, Немачка je би- мачких односа честосенаглашава као водећи чшшлалГу погоршању-
ла суочена с потенцијалним непријатељима и на исхоку-и на западу односа међу великим силама, што je депринело веома_рахоборном
и осећала да je „у обручу” крји затварају љубоморни и потенцијално јГрасположењу после 19T4. Ју1ада су постојали покушаји да ce између
опасни суседи-у-савезутгротив-ње.- Берлина и Лондона постигне пријатељски уговорЈна пример, Хал-
После Уклањања-Бизмарка. немачка спољна политика проузроко- . дејнова мисија из 1912. грдине), није бидо резултата.9 МеђуразлозтГ-
вала je склапање два супарничкахав.езаЈ-С-једне-етране су Немачка, ма за такав неуспех налазтгсе немачкр инсистирање да-формалнбм
Аустроугарска и Италијабиле у Тројнојм .савезу, С друте, прсле фран- савезништву са Британијом и то што_Немачкатније бттла вољна да
I цусШ-руског савеза из 1£>94, године 19047склопл>ен je Entente Cordials ббустави изградњу јаке морнарице, као и рпаснрст крју ce чинило да •
J између Француске и Британије. Лабави савез две силе, који je ојачан немачка спољна поЛитИкбТпредставља по европски status quoji бри-
прслеЛГрвеЈу1арТЈкднск£_ккизе 1905^1906, када je немачки одговор 'танске'спољнополитичке амбиције. У Британији je влада била суочена
на француске колонијалне аспирације уЈој-облве-Ћи-бив-гшкушај да са кључним рдлукама: ko би од-великшссила на континенту могао да
ce разбије саве.зЈцмеђу-Бршраније-з^4>ранцуске. Британија je 1902. .буде кориснијдбудући савезник, a ко љући будући непријатељ? Бри-
одустала од своје прећашње^.пашр изгтпваногти” када je склопила тански државници сматрали су да je цена коју je Немачка наизглед
12 Узроци Првог светског рата Уеод 13
тражила за савез са Британијом била слобода напада на Француску И, док су ce Русија и Јапан тукли на истоку, Немачка je изазвала
и Русију, по сопственој жељи, без мешања Британије - a та цена je, међународну кризу поводом.англо-француског уговора о марокан-’
no њиховом уверењу, била превисока, посебно када ce има y виду ској територији. Те, 1905. годинеј немачка политика само ce при-
брига о безбедности Британског царства. Према томе, постојале су видно бавила Мароком. Осим интереса неких немачких компанија
I тврдње да су осим англо-немачког антагонизма, британска политика y тој области, Немачку Мароко није занимао, али ce она осетила
I y годинама-пре избијања рата и британска одлука да ce укључи y рат повређеном јер je ни Француска ни Британија нису консултовале и
y августу 1914L године, биле мотивисане страхом од превише моћне желела je да покаже да велика сила као Немачка не може тек тако да
руске'царевине _и.опасности коју би Русија као победница могла да буде прескочена када ce доносе важне одлуке о колонијама. Немачка
представља по британску империју, посебно y Индији. У британском je протестовала пре свега због питања престижа. Фридрих фон Хол-
Министарству иностраних послова веровали су да би непријатељски штајн, y то време на високом положају y немачком Министарству
расположене Француска и Русија представљале много већу опасност иностраних послова, страховао je да ce, ако Немачка дозволи „да јој
по Империју од.непријатељски настројене Нсмачке.'10-------—" ходају по прстима” y Мароку, иста ствар „може поновити и на другом
У годинама непосредно пре избијања рата неколико међународ- месту”.12 Немачка политика такође je била усмерена на то да покаже
них криза и локалних ратова угрожавало je мир y Европи и претило Француској да не може да ce ослони на свог партнера из Антанте и
да прерасте y европски рат.11 У руско-јапанском рату из 1904-1905. I да je Русија преслаба да јој пружи подршку y међународној кризи. У
године вођене су копнене битке дотад невиђених размера и нагове- средишту Мароканске кризе била je жеља Немачке да покаже како je
стиле оно што ће тек доћи. Било je то велико изненађење да једну бескорисна тек основана Entente Cordiale између Британије и Францу-
европску „белу” државу порази „paca небелаца” - тако je велики број I ске, да растави партнере из Антанте пре него што учврсте свој савез,
Ì тадашњих аналитичара тумачио оно што ce догодило. После пораза као и да уплаши Французе. Немачки државници нису толико циља-
] Русије и револуције из 1905. године, Јапан ce појавио као сила на коју ли на рат, него на дипломатску победу која ће њиховим европским
треба рачунати па y том светлу треба посматрати и англо-јапански суседима показати значај Немачког царства и колико je пожељно
савез који je склопљен непосредно пре мировног утовора y Пор- бити y савезу са Немачком. Међутим, ова силеџијска тактика није
тсмуту. Русија je yjro-време била толико ослабљена да ce на њу није имала успеха. Напротив, новооснована Антанта између Британи-
могло рачунати као на силу. Изгубљени рат обележио je крај руских је и Француске из кризе je изашла ојачана и обе земље су схватиле
империјалистичких аспирација на Далеком истоку, бар y доглед- корист такве коалиције; међународна конференција y Алхесирасу,
ној будућности. Свако.будуће ширење Русије биће према Европи. сазвана на захтев Немачке, донела je Немачкој само Пирову победу.
Француска je поштеђена неизбежног сврставања које би ce појавило Немачка je била изолована, подршку je могла да очекује само од свог
као проблем да je руско-јапански рат довео до сукоба између Велике савезника Аустроугарске, a остатку Европе ce показала само као
Британије и Русије. агресивни силеџија.
1 Међутим, и Француска je била погођена чињеницом да je Русија Као што европски рат изазван оваквим напетостима није био ни-
I изгубила рат на Далеком*истоку - после пораза, Русија није могла да какво изненађење, такође није било изненађење да Балканска криза
Ј пружи подршку својој савезници, као што ce догодило y време прве буде окидач за такав сукоб. Ha Балкану су кризе често избијале током
. Мароканскс кризе. Штавише, управо ослабљена Русија охрабрила година непосредно пре 1914. У неколико наврата за длаку je избегнут
je Немачкуда сесупротстави француској политици y Мароку јер ce европски рат. Status quo на Балкану темељно je промењен с распадом
претпостављало да Русија неће бити кадра да пружи подршку свом Османског царства. Мање балканске државе биле су нестрпљиве да
савезнику те je Немачка имала више изгледа да постигне дипломат- свој утицај прошире на бивше турске територије. Интерес Аустро-
ску победу. У исто време, немачки војни стратези развили су нов и угарске да спречи Србе да преузму те територије био je једнак ин-
веома смео план распореда снага (такозвани Шлифен План), опет с тересу Русије да подржи српске амбиције. Србија, главни супарник
претпоставком да, y блиској будућности, недавно поражена Русија Аустроугарске на Балкану, имала je моралну подршку Русије, која ce
неће представљати праву опасност Немачкој на истоку. сматрала заштитником пансловенског покрета. Радило ce о излазу на
14 Узроци Преог сеетског рата Увод 15
I море, о контроли цариградских мореуза, о приступу Црном мору, који са Аустроугарском. Од тог времена, аустријски су руководиоци били
I je био од животног значаја, једноставно о територијалним поседима. убеђени да могу да рачунају на Немачку чак и ако међународна криза
Аустроугарској je било још rope због тога што je Двојна монархија наступи због њихових потеза. Криза која je пратила анексију Босне
y једно царство ујединила бројне народе, a неки од њих су желели обележила je важан след. Понижена 1909. године, Србија ће ce y бу-
сопствену независност. По много чему Балкан je тада, као и сада, дућности упињати да поврати свој положај на Балкану, док je Русија,
био подручје сукоба за које нису постојала једноставна решења јер сада већ сумњичава према немачким интересима y том подручју, била
су националистичке аспирације и жеља за територијалним ширењем одлучнија него икад да поврати своју војну моћ. Трка y наоружању
стално изазивале нове конфликте. Криза око анексије Босне изазвала y Европи, која je потом уследила, ускоро je довела до увећања војне
je озбиљна неслагања и претила да још 1908. уведе Европу y рат. силе y свим великим европским земљама.15 Русија и Србија биле су
После аустро-руског споразума из 1897, када су ce две силе сложи- приморане да ce y тој ситуацији повуку, али ce није могло очекивати
ле око Балкана, њихови односи постали су пријатељски. Балканско да ће исто чинити и y будућности.
питање поново ce јавило тек после руског катастрофалног искуства Немачка je поново покушала 1911. године да ce потврди као велика
на Далеком истоку и обновљеног интересовања за Балкан. Револуци- сила која ce не може тек тако занемарити y колонијалним питањима.
ја коју су y Турској подгли „Младотурци”1-3;1908. године довела je до Када су Французи послали трупе y Мароко ga угуше побуну (и да та-
Ј промене власти и политике и претходно започети распад Османског ко прошире свој утицај над Мароком), Немачка je то протумачила
царства био je заустављен. Био je то застрашујући развој догађаја за као потез противан међународним споразумима који су закључени
све европске земље каје су прижељкивале и поздравиле пропаст Тур- после Прве мароканске кризе. Немачка je интервенисала y одговору
ске. Мултинационална аустроугарска царевина била je суочена с број- на француско тлачење y Мароку. Пошто нису пронашли дипломатско
ним унутрашњим претњама изазваним националистичким аспира- решење, немачки политички вођи одлучили су да заплаше Французе
цијама многобројних националних мањина. Аустроугарски министар слањем своје топовњаче Пантер y агадирску луку. Поводом ширења
иностраних послова гроф Алојз Ерентал настојао je да агресивном француског утицаја y Мароку, Немачка je на име компензације тра-
спољном политиком преусмери незадовољство y земљи. Искористио жила француски Конго. Међутим, као и y Првој мароканској кризи,
je младотурску револуцију да припоји Босну и Херцеговину, која je Француска je добила подршку Британије и последица немачке ин-
била под аустријском окупацијом после Берлинског конгреса из 1878, I тервенције било je јачање веза између ова два партнера y Антанти.
али je формално и даље била под турским сизеренствомЈ4 Британија je јасно ставила до знања Немачкој да има намеру да остане
И Русија ce надала да ће извући корист од нестабилности на Бал- уз Француску. У свом чувеном говору 21. јула 1911. Дејвид Лојд Џорџ
кану, те су руски министар иностраних послова Извољски и Ерентал je запретио да ће ce борити на страни Француске против Немачке
склопили тајни утовор 1908, Аустрији ce дозвољава анексија, a зауз- уколико буде потребно, што je y Немачкој изазвало велико негодо-
врат ce очекује да подржг^руске интересе на Босфору и Дарданелима. вање. Иако je криза решена на миран начин и Немачка добила мали
Међутим, Ерентал je извршио анексију 5. октобра 1908. године, пре део француског Конга као намирење, цео догађај био je опет пораз
него што je Извољски имао времена да осигура дипломатску подршку 1 Немачке, чији су руководиоци_били озбиљно забринути због чиње-
осталих европских земаља. Извољски je сматрао да га je Ерентал из- нице да њихове спољнополитичке пустоловине не изазивају раскол
! неверио и одрекао ce тајног договора. Србија je била спремна да уђе y y непријатељским савезима. Млака подршка Аустрије била je знак да
рат због анексије, али није добила руску подршку јер je Русија и даље ce на тог савезника може рачунати само y случају да нека међународ-
I била слаба после рата против Јапана. С обзиром на чињеницу да je на криза угрози н>ене интересе. У Немачкој су високи руководиоци
Немачка безусловно подржала Аустроугарску y погледу балканских дошли до важног закључка да би само криза на Балкану могла да им
догађаја, y овој прилици рат je избегнут само захваљујући руском гарантује неопходну аустроугарску подршку.
утицају на Србију. Убрзо посл^ Агадирске кризе, Балкан je поново био y средишту
Отворена и безусловна подршка Немачке својој савезници зна- пажње европских државника. После понижења из 1909. године, Русија
чајно je променила оно што je до тада био само одбрамбени уговор je охрабрила стварање коалиције балканских држава и 1912. године
16 Узроци Првог светског рата Увод 17
Бутарска, Грчка, Црна Гора и Србија оформиле су Балкански савез._ разумело зашто je криза ескалирала y општи рат, треба ce окренути
У октобру исте године Савез je објавио рат Турској. Турска je брзо Бечу и Берлину јер je тамо рат свесно планиран, као што je прорачу-
поражена и протерана с највећег дела балканскихтериторија, али су нат и ризик уласка y рат (бар када je реч о рату између Аустроугарске
ce после завршетка рата победници сукобили око ратног плена и на и Србије). Француска, Русија и Британија ступиле су на сцену доста
крају су ce међусобно борили y Другом балканском рату 1913: године. касније y јулу 1914, када су одлуке већ утлавном биле донете.16
Исход тих ратова био je да je Србија удвостручила своју територију У Бечу je убиство, званично, изазвало гнев, иако су y позадини
и сада je представљала још већу претњу Аустроугарској: као спољни многи били потајно задовољни због тога што Франц Фердинанд ни-
непријатељ и као држава која je подстицала значајну српску мањину је био омиљен. Ироничан je податак да je убиство надвојводе било
y Двојној монархији да тражи самосталност. Ово je неопходно знати разлог објаве рата Србији с обзиром на то да je Франц Фердинанд за
да би ce схватила реакција Аустрије наубиство аустријског престоло- живота био противник рата и моћни противник ратоборног начел-
наследника 28. јуна 19141 године, које je изведено уз подршку Србије. ника аустријског генералштаба, Франца Конрада фон Хецендорфа.
Конрад je поздравио изговор за рат са Србијом. Као и његов колега
С обзиром на дуготрајну нестабилност на Балкану и многобројне
из Немачке Хелмут фон Молтке, он je и даље жалио за „изгубљеном
провокације од стране Србије, била je то опасност по међународни
приликом” да ce 1909. године са Србијом „сведу рачуни”.17 У Берли-
углед Царевине и државници y Бечу нису могли да пређу преко тога.
ну je могућа балканска криза дочекана с одобравањем будући да ће
Уз морално право, које je наизглед било на њиховој страни, убиство
таква криза безусловно увући Аустрију y сукоб. Највећи број дана-
престолонаследника указало им ce као добра прилика да ce једном
заувек уклони та српска опасност. шњих историчара слаже ce да су државници који су доносили одлуке
y Берлину били под великим притиском Беча, који je тражио накнаду
од Србије; били су спремни да ризикују да ce сукоб Аустроугарске и
Србије претвори y европски рат. Када je аустријски изасланик гроф
Хојош стигао y Берлин да утврди који je став моћног савезника y слу-
Јулска криза и избијање рата
чају да Аустрија захтева одштету од Србије, добио je уверавања да ће
Немачка подржати Аустрију y свему, чак и ако одлучи да уђе y рат због
убиства, па чак и ако ce тај рат претвори y свеевропски рат. Била je то
Ако ce имају y виду ове напетости и непријатељства присутна такозвана немачка carte blanche гаранција Бечу.№ строго поверљивом
током година које су претходиле самом рату, можда не би требало телеграму од 5. јула упућеном аустроугарском министру иностраних
никога да изненади што je из тог међународног супарништва настао послова грофу Берхтолду, аустријски амбасадор y Берлину, гроф Се-
рат, мада ce не може рећи да je такав след догађаја био неизбежан с ђен>, поднео je следећи извештај о сусрету с немачким царем:
обзиром, на пример, на постојање све гласнијег мировног покрета
унутар великих сила. Био je потребан разлог за почетак коначног Цар ме je овластио да обавестим ваше милостиво величанство да y овом
сукоба и он ce појавио с убиством аустријског престолонаследника, случају, као и y свим другим, можемо да рачунамо на пуну подршку
надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге, y Сарајеву, 28. јуна.. Немачке. Није изразио ни трунку сумње да ће ce ca њим сложити
1914. године. Тоубиство често су описивали као искру која je запали- господин фон Бетман Холвег [немачки канцелар]. Међутим, његово
(царево) мишљење било je да ништа не треба одлагати. Русија ће сигур-
ла континент опхрван међународним напетостима. Када ce погледа
но бити непријатељски расположена, али ce на то годинама спремамо и
уназад, изгледа као да ce рат није могао избећи. Међутим, чак ни y ју-
ако je неизбежан рат између Русије и Аустроугарске, уверава нас да ће
лу 1914. европски рат није био неизбежан. Све до последњег тренутка
Немачка, наш стари одани савезник, бити на нашој страни. Тренутно
било je оних који су ce очајнички трудили да спрече избијање рата и Русија није спремна на рат и двапут ће размислити пре него што ce лати
да реше кризу за конференцијским столом. Међутим, било je и оних оружја. [...] Ако смо заиста уверени да je неопходно ући y рат против
који су ce свим силама трудили да рат ипак избије. Избијање рата није Србије, он (цар Вилхелм) сматра да треба искористити садашњи трену-
било последица судбине или зле коби, него резултат намера. Да би ce так јер смо y предности.18
l8 Узроци Првог светског рата Увод 19
Цар je говорио без консултација са канцеларом, Теобалдом фон \ прихватили њене предлоге и покушаје да посредује. Неки историчари
I Бетман Холвегом, и подразумевао je његову сагласност. Вилхелм II ће тврдити да je Британија могла играти важнију улогу да je раније
није само подстицао Аустрију на рат против Србије, него je чак инси- објавила да подржава Француску, уместо што ce држала по страни до
стирао да ce то мора предузети без одлагањаи сматрао je да би било / последњег тренутка. Постоје претпоставке да би немачки државници
} за жаљење да селаква прилика не искористи. Очекивао je ga Русија I прихватили посредовање и наговарали Беч на мир само да су раније,
на то неће гледати са одобравањем, али je сматрао да она „тренутно” I и засигурно, знали да he Британија y рату стати на страну Антанте.20
није спремна за рат и да ce зато можда неће латити оружја. Цар je Вреди ce позабавити претпоставком да би предлог Бетмана Холвега
пожуривао Аустрију да „искористи дати тренутак” сматрајући да je Бечу да ce укључи y посредовање, био изнет раније и много одлучније
веома погодан. да je канцелар знао за решеност Британије да y случају рата пружи
Иако политички и војни руководиоци y Берлину већином нису помоћ Француској. Међутим, британска влада није била сагласна
желели европски рат, били су спремни да уђу y тај ризик. Ha то су их да Британија буде увучена y европски рат и дефинитивна одлука о
охрабрили водећи немачки војни саветници који су y више наврата томе није донета све док Немачка није повредила неутралност Бел-
изјављивали да рат треба „што пре почети” и уверавали немачке по- гије. У кључним данима крајем јула, британски руководиоци су били
литичаре да Немачка има добре изгледе да победи своје непријатеље. псдељени y ставу како ce односити према рату на континенту. Ипак
Немачки војни руководиоци веровали су y том тренутку да Немачка амбивалентну политику сера Едварда Греја не треба сматрати разло-
може победити, али да y будућности Русија може толико ојачати да гом за рат. Тај неодлучни став био je израз жеље да ce избегне ширење
ce не може безрезервно рачунати на успех.19 кризе (Греј je стрепео да би одлучно обећање подршке могло да наведе
( Наоружан таквим разуверавањима која су стизала из Немачке, Француску или Русију да спремније прихвате ризик рата), a немачке
аустроутарски министарски савет je 7. јула одлучио да Србији упу- и аустроугарске одлуке биле су засноване на отвореној тежњи да ce
ти ултиматум. Требало je да ултиматум буде намерно неприхватљив изазове конфликт. Како je некадашњи амбасадор y Лондону, принц
како би српско одбијање безусловно довело до избијања рата, за који Лихновски, језгровито записао јануара 1915. године:
ће Аустрија имати „морално оправдање”. Међутим, проћи ће доста
времена пре него што ултиматум буде коначно предат Београду: прво, Ha нашој страни ништа, апсолутно ништа није урађено да ce сачува мир,
a када смо коначно одлучили да предузмемо оно што сам од почетка за-
требало je завршити жетву, јер je већина војника Двојне монархије
ступао, било je прекасно. До тог тренутка, захваљујући нашем оштром
била на жетвеном одмору. Друго, одлучено je да ce сачека крај др-
ставу и ставу грофа Берхтолда [аустрнјског премијера], Русија je изгубила
жавне посете Рејмона Поенкареа, француског председника, Русији да
поверење и објавила мобилизацију. Заговорници рата су победили. [...]
савезници не би имали прилику да усагласе свој одговор на аустриј- Таква политика може ce разумети само ако нам je рат био циљ, и ни y
ски ултиматум. Док ce све то одвијало y позадини, Беч и Берлин су ce ком другом случају.21
претварали да су сасвим спокојни, чак су своје руководиоце посла-
ли на одмор да би одржали тај привид мира. Управо због ове варке, Тек y последњем тренутку, када je постало јасно да ће ce и Брита-
остале велике силе све до 23. 'јула нису имале никакву улогу y Јулској нија укључити ако избије рат, немачки канцелар je покушао да обузда
кризи, односно до дана када je ултиматум коначно предат Београду; Аустријанце, само што je његов предлог да посредује стигао прекасно
нису биле свесне уроте која ce спремала y Бечу и Берлину. и није био довољно убедљив. Аустрија je 28. јула објавила рат Срби-
Све je изненадио српски одговор на тај „неприхватљиви” ултима- ји и тако покренула ефекат домина - велике европске силе издале
тум, јер су ce y Србији сложили да све прихвате осим једне тачке, па су наредбе за мобилизацију и објавиле рат. Британија je објавила
^ ] je аустријска превремена одлука да одбије одговор Београда постала рат Немачкој 4. августа, пошто je Немачка упала y неутрални Лук-
I сумњива оним европским силама које су желеле да сачувају мир. Чак сембург и Белгију (што je било неизбежно по Шлифеновом плану),
je и цар Вилхелм II, на очајање својих војних саветника, закључио да Централне силе (без Италије, која je одлучила да остане неутрална)
више не постоји никакав разлог за рат. Британија je предложила да суочиле су ce ca силама Антанте y толико дуго очекиваној „великој
1 ce питање реши за конференцијским столом, али Беч и Берлин нису I бици”. Иако ce очекивало да ce рат „заврши пре Божића” није све
20 Узроци Првог светског рата Увод 21
I ишло по плану.22 Што je рат дуже трајао, више жртава je односио, и 3 Овај израз сковао je много касније: George F. Kennan, The Decline of Bi
све je rope било Централним силама; због тога je постало битно да smarck’s European Order: Franco-Russian Relations, 1875-1890, Princeton
ce пронађе апологетска верзија следа догађаја који су довели до из- 1979, стр. 3.
бијања рата. С друге стране, оним земљама које су сматрале да трпе 4 John W. Langdon, July 1914: The Long Debate 1918-1990, New York, Oxford
1991.
због агресије Централних сила било je битно да нађу кривца и - y
5 Исцрпан извештај o дипломатским акцијама које су довеле до рата 1914.
коначном исходу - траже задовољење. He треба да изненађује што
године превазилази обим ове књиге, која je посвећена расправама о
je расправа о разлозима за избијање рата почела још пре него што су узроцима рата, a не самим догађајима. Следи само кратак хронолошки
ратна дејства окончана. преглед европске политичке историје y годинама пред рат, који треба да
Овај кратак преглед дипломатских и политичких догађања пред послужи као контекст за анализу тих расправа. Читаоци ce упућују и на
сам рат треба допунити једним упозорењем. Неки историчари могу га друге изворе, на пример, приказ узрока рата y књизи Хјуа Строна, Hew
сматрати веома спорним, као и остале прегледе којима ce ова књига Strachan, The First World War, vol. I: To Arms, Oxford 2001, стр. 1-102 и ca-
жетак Холгера Хервига, Holger H. Herwig, ‘Origins: Now or Never’, y кн>и-
бави. He постоји тумачење, не постоји „чињенични” преглед дога-
зи The First World War: Germany and Austria-Hungary 1914-1918, London
ђаја који су довели до рата, a који не могу критиковати или порећи
1997, стр. 6-42. Основни увод y ту тему налази ce y књизи: James Joli, The
историчари који заступају друтачије објашњење разлога за избија-
Origins of the First World War, 2nd edn, London 1992.
ње рата - управо због тога историчари већ читав један век воде ту 6 Преглед скорашњег датума: Matthew S. Seligmann, Roderick R. McLean,
расправу. Штавише, посреди je преглед заснован на погледу уназад Germany from Reich to Republic 1871-1918, London 2000.
и деценијама научних истраживања ове теме. Неки подаци који ce 7 Видети мапу европских савеза пре Првог светског рата.
y њему налазе нису били доступни историчарима који су писали 8 Видети, на пример: Volker Berghahn, Der Tirpitz-Plan: Genesis und Verfall
непосредно после рата или током међуратних година, a и њихови einer mnenpolitischen Krisenstrategie unter Wilhelm II, Düsseldorf 1971; Berg
закључци биће размотрени y овој књизи. Данашњи историчари су hahn, Germany and the Approach of War, 2nd edn, London 1993; Paul M. Ken
nedy, The Development of German Naval Operations Plans against England,
y знатној предности над онима који су почели да истражују узроке
1896-1914', idem (ed.), The War Plans of the Great Powers, 1880-1914, London
сукоба непосредно по почетку рата. Ми располажемо са више дока-
1979; idem. The Rise of the Anglo-German Antagonism, London 1980; Michael
за (иако то није довело до опште сагласности о овој теми), a лично
Epkenhans, Die wilhelminische Flottenrustung 1908-1914: Weltmachtstreben,
нисмо погођени ужасима рата на исти начин као што су неизбежно industrieller Fortschritt, soziale Integration, Munich 1991. Кратак преглед на
били његови савременици. За историчаре који су писали за време енглеском: Berghahn, Imperial Germany 1871-1914: Economy, Society, Cultu
рата или непосредно по његовом окончању узроци сукоба још нису re and Politics, Oxford 1994.
били историја, a решавање питања одговорности било je од горуће 9 Појединости потражити y: R. T. B. Langhorne, ‘Great Britain and Germany,
политичке и економске важности, као и питање поноса и националне 1911-1914’, y књизи, F. H. Hinsley (ed.), British Foreign Policy under Sir Ed
части. Овај преглед расправа о узроцима избијања Првог светског ward Grey, London 1997, стр. 288-611; R. J. Crampton, The Hollow Detente:
Anglo-German Relations in the Balkans, 1911-1914, London 1980; Kennedy,
рата бави ce пре свега тим првим погледима и закључцима.
Rise of Anglo-German Antagonism. O изградњи борбене флоте адмирала
Тирпица: Berghahn, Der Tirpitz-Plan.
10 Видети, на пример, Keith M. Wilson, The Policy of the Entente: Essays on the
Determinants of British Foreign Policy 1904-1914, Cambridge 1985; Rainer
Напомене 1 2 Lahme, ‘Das Ende der Pax Britannica: England und die europaischen Machte
1890-1914’, Archivfiir Kulturgeschichte, voi. 73, No. 1,1991, стр. 169-192.
11 За следеће, видети, на пример: Joli, The Origins of the First World War; Berg
hahn, Germany and the Approach of War; Seligmann and McLean, Germany
1 George СТР. Gooch, Before the War: Studies in Diplomacy, voi. 2: The Coming
from Reich to Republic; Strachan, The First World War.
of the Storm, London 1938, стр. v.
12 Холштајн, записник од 3. јуна 1904, Die Grosse Politik, 20/1, No. 6521, на-
2 Philip Bell, ‘Origins of the War of 1914’, y књизи Paul Hayes (ed.), Themes in
ведено y: Gregor Schöllgen, ‘Germany's Foreign Policy in the Age of Impe
Modern European History 1890-1945, London, New York 1992, стр. 106.
