Table Of ContentBIBLIOTEKA
XX VEK Klod Levi Stros
37
TOTEMIZAM DANAS
Urednik
IVAN ČOLOVIĆ
BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKI ZAVOD
1979.
Naslov originala:
. . . logički zakoni, koji konačno
Claude Levi-Strauss: LE TOTEMISME AUJOURD'HUI
upravljaju svetom intelekta, po
svojoj prirodi su nepromenljivi i
© Presses Universitaires de France, 1962 opštevažeći, ne samo za sva vre
mena i sva mesta, već i za sve
stvari, bez obzira na razliku
među onima koje nazivamo
stvarnima ili nestvarnima: njih,
u suštini, ima i u snovima . . .
Ogist Kont
Preveli:
IVAN ČOLOVIĆ (Uvod, I i II poglavlje)
BOŠKO ČOLAK-ANTIĆ (ΠΙ, IV i V poglavlje)
Korice
IVAN MESNER
Tehnički urednik
DRAGAN PAUNOVIĆ
UVOD
Sa totemizmom je isto kao sa histerijom. Kad se
najzad posumnjalo da se izvesne pojave mogu proi
zvoljno izdvajati i grupisati, da bi se tako dobili
dijagonostički znaci neke bolesti ili objektivne usta
nove, i sami simptomi su nestali ili su počeli da se
opiru izjednačujućim tumačenjima. U slučaju „veli
ke" histerije, ova promena se ponekad objašnjava kao
posledica evolucije društva, koja je, navodno, simbo
lički izraz mentalnih poremećaja premestila sa somat-
skog na psihičko područje. Ali poređenje sa totemi
zmom ukazuje na drukčiju vezu između naučnih
teorija i stanja civilizacije, gde se uticaj duha naučni
ka oseća isto koliko i uticaj duha ljudi koje oni
proučavaju, pa i više od toga. Reklo bi se da su prvi,
naučnici, pod velom naučne objektivnosti, nesvesno
nastojali da druge — bilo da je reč ο mentalnim
bolesnicima ili ο tobožnjim „primitivnim ljudima" —
učine u većoj meri drukčjima nego što doista jesu.
Moda histerije i moda totemizma dolaze u isto vreme,
nastale su u istoj civilizacijskoj sredini, a njihovo
paralelno opadanje treba, najpre, objasniti zajednič
kom težnjom više naučnih grana krajem XIX veka da
konstituišu posebno — i to, prema tada omiljenom
izrazu, u obliku „prirode" — ljudske fenomene koje
su naučnici voleli da drže izvan svog moralnog sveta,
da bi zaštitili svoju mirnu savest u odnosu na njega.
8 Klod Levi Stros Totemizam danas 9
Prvi nauk Frojdove kritike Šarkoovog shvatanja pribegavanje „instinkitvnim" verovanjima i stavovi
histerije bio je u tome što nas je on uverio da ne ma). Ali pojam totemizma mogao je da pomogne da se
postoji bitna razlika između zdravih stanja i mental na skoro isto tako radikalan način napravi razlika
nih bolesti; da ono do čega dolazi na putu od jednih između društava, ako ne uvek tako što bi se neka od
do drugih najviše ako je izvesna promena u odvijanju njih prebacivala u prirodu (postupak koji dobro
opštih operacija koje svako može posmatrati sam na izlustruje izraz Naturvölker), ono bar razvrstavanjem
sebi, te da je, prema tome, bolesnik naš brat, jer se od shodno njihovom stavu prema prirodi, stavu na koji
nas razlikuje samo po involuciji — po prirodi neznat ukazuje mesto dato čoveku u životinjskoj seriji i
noj, po obliku slučajnoj, po definiciji proizvoljnoj i, pretpostavljeno poznavanje ili nepoznavanje mehani
bar u pravu, privremenoj — istorijskog razvoja, koji zma rađanja. Nije, dakle, slučajno Frejzer spojio
je u biti razvoj svake individualne egzistencije. Bilo je totemizam i nepoznavanje fiziološkog očinstva: tote
udobnije gledati na mentalnog bolesnika kao na retko mizam približava čoveka životinji, a tobožnje nepoz
i osobito biće, objektivni proizvod spoljnjih ili unutar navanje uloge oca u začeću na kraju dovodi do toga
njih zlih kobi, kao što su nasleđe, alkoholizam ili da ljudski roditelj bude zamenjen duhovima, koji su
debilnost. još bliži prirodnim silama. Ova „prirodnost" nudila je
Na isti način, da bi likovni akademizam mogao da probni kamen koji je dozvoljavao da se, u samom
spava mirnim snom, El Greko nije smeo da bude krilu kulture, divljak odvoji od civilizovanog čoveka.
zdravo biće, kadro da odbaci izvesne načine predsta
Da bi se sačuvao integritet oblika mišljenja nor
vljanja sveta, nego je morao biti bolesnik čiji izduženi
malnog, belog i odraslog čoveka, i da bi se istovreme
likovi samo potvrđuju da mu je vid bio poremećen . . .
no ti oblici mišljenja postavili na čvrstu osnovu,
U oba slučaja, svojstva kulture učvršćuju se tako što
najzgodnije je bilo sakupiti podalje od njega običaje i
se uključuju u prirodni poredak, jer da su bila
verovanja — uistinu veoma raznorodne i teško izdvo-
prihvaćena kao takva, to bi ubrzo dovelo do partiku-
jive — oko kojih će se kristalizovati, kao neka
larizacije drugih svojstava kojima je bila data univer
intertna masa, ideje koje ne bi bile tako bezalene da je
zalna vrednost. Praveći od histerične osobe ili od
bilo prihvaćeno da one postoje i da deluju u svim
slikara novatora nenormalnog čoveka, dozvoljavamo
civilizacijama, pa i u našoj. Totemizam je pre svega
sebi luksuz da verujemo kako oni nemaju ništa
izbacivanje iz našeg sveta, kao u nekoj vrsti egzorci
zajedničko sa nama i da to što oni postoje ne dovodi u
zma, mentalnih stavova nespojivih sa zahtevom za
pitanje prihvaćeni društveni, moralni ili intelektualni
diskontinuitetom između čoveka i prirode, koji hriš-
poredak.
ćanska misao smatra bitnim. Dakle, mislilo se da će
U spekulacijama koje su dovele do nastanka totem-
taj zahtev biti potvrđen ako se njemu suprotan zahtev
ske iluzije ponovo nalazimo uticaj istih motiva i trag
učini atributom one „druge prirode", koju civilizova-
istih pristupa. Nesumnjivo, više nije reč neposredno ο
ni čovek, u uzaludnoj nadi da će se nje osloboditi, a s
prirodi (mada se, kao što ćemo videti, često javlja
10 Klod Levi Stros Totemizam danas 11
njom i prve, pretvara u „primitivna" ili „arhaična"
retkom teorijskom smelošću i slobodom duha — Van
stanja sopstvenog razvoja.
Genep (Van Gennep) je, na kraju predgovora koji nosi
U slučaju totemizma to je odgovaralo utoliko više
datum: april 1919, napisao:
što je žrtvovanje, čiji se pojam zadržao u velikim
religijama Zapada, predstavljalo teškoću istog tipa.
Totemizam je već stavljao na probu oštroumnost i
Svako žrtvovanje podrazumeva solidarnost prirode
domišljatost mnogih naučnika; i može se s razlogom
između vršioca obreda, boga, i žrtvovane stvari, bilo
verovati da će tako biti tokom mnogih sledećih godina.
da je reč ο životinji, biljci ili nekom predmetu koji se
uzima kao da je živ, jer njeno uništavanje ima Prognoza je razumljiva, jer dolazi nekoliko godina
značenje samo u obliku holokosta. Dakle, ideja žrtvo posle objavljivanja Frejzerovog monumentalnog dela
vanja takođe nosi u sebi klicu poistovećenja sa Totemism and Exogamy, godina kad je međunarodni
životinjom, a to poistovećenje čak preti da se proteg časopis Anthropos otvorio svoje stranice raspravi ο
ne, preko čoveka, sve do božanstva. Pomoću spajanja totemizmu, koja je imala zmačajno mesto u svakom
žrtvovanja i totemizma dobija se objašnjenje prema broju. Međutim, teško je bilo varati se i dalje. Van
kome je prvo od njih ostatak li trag ovog drugog, a Genepova knjiga bila je poslednji celovit rad posvećen
time i mogućnost da se sterilizuju verovanja koja se tu tom pitanju i, kao takva, ostaje nezaobilazna. Ali,
kriju, tako što će biti oslobođena svega što može biti daleko od toga da predstavlja prvu etapu jedne
nečisto u ideji ο živom i delotvornom žrtvovanju ili, u sinteze koja će biti nastavljena, ona je bila labudova
najmanju ruku, tako što će ovaj pojam biti rastavljen pesma umovanja ο totemizmu. A upravo u smeru
da bi se napravila razlika izemeđu dva tipa žrtvova prvih Goldenvajzerovih (Goldenweiser) radova, [1]
nja, od kojih svaki ima posebno poreklo i posebno koje je Van Genep prezrivo odbacio, uporno će se
značenje. raditi na razbijanju — danas već dovršenom —
hipoteze ο totemizmu.
Ističući na samom početku labavost hipoteze ο Našem radu, započetom 1960, godina 1910. dala je
totemizmu, ova razmatranja pomažu nam da shvati zgodnu polaznu tačku: razmak iznosi tačno pola veka
mo njenu jedinistvenu sudbinu. Jer ona se raširila a, uz to, 1910. pojavila su se dva dela nejednakog
neobično brzo, osvojivši čitavu oblast etnologije i obima, mada su, u krajnjoj liniji, Goldenvajzerovih
istorije religije. Međutim, uviđamo sada da su se znaci 110 stranica [l]1 izvršile trajniji teorijski uticaj nego
koji su nagovestili njen raspad javili maltene još u Frejzerova četiri toma sa svojih 2200 stranica ... U
vreme kad je njen ugled bio najveći: već se raspadala trenutku kad je Frejzer objavljivao, pošto ih je
u trenutku kad se činilo da je najčvršća. sakupio, sve tada poznate činjenice, da bi temizam
U svojoj knjizi l'Etat actuel du probleme totemi- zasnovao kao sistem i da bi objasnio njegovo poreklo,
que, — čudne mešavine učenih obaveštenja, pristra-
snosti, pa čak i nerazumevanja, sve to povezano sa
1. Vidi Bibliografiju, str. 151
12 Klod Levi Stros Totemizam danas 13
novske organizacije: međutim, plemena Vrana, Hi-
Goldenvajzer je osporavao da je opravdano staviti na
daca, Veliki Stomak i Apači imaju klanove bez totem-
isto mesto tri pojave: klanovsku organizaciju, prida
skih imena, a Arande imaju totemske grupe različite
vanje klanovima životinjskih ili biljnih imena ili
od njihovih klanova. I Lovi zaključuje:
amblema, i verovanje u srodstvo između klana i
njegovog totema, jer se opsezi ovih pojava poklapaju
Izjavljujem da, uprkos pronicljivosti i erudiciji koje su
samo u malom broju slučajeva i svaki od njih može da
u tu svrhu utrošene, nisam uveren da je dokazano stvarno
se javi bez ostalih.
postojanje totemskog fenomena (str. 151).
Tako, Indijanci sa reke Tompson imaju toteme ali
ne i klanove, Irokezi klanove sa imenima životinja Otada, likvidacija se ubrzava. To se vidi kad
koje nisu totemi, dok Jukagiri, podeljeni na klanove, uporedimo dva izdanja Kreberove Anthropology. Ono
imaju religijska verovanja u kojima životinje igraju iz 1921. još sadri brojne reference, ali se ο samom
značajnu ulogu, ali posredstvom pojedinih šamana a problemu govori samo da bi se povukla razlika
ne društvenih grupa. Tobožnji totemizam izmiče sva između klano va i polovina, kao metoda društvene
kom pokušaju apsolutne definicije. On se, u najboljem organizacije, i totemizma, kao simboličkog sistema.
slučaju, zasniva na slučajnom rasporedu nespecifičnih Među njima ne postoji nužan odnos, ali postoji
elemenata. To je skup pojedinosti, empirijski uočljivih stvarna povezanost koja predstavlja nerešen problem.
u izvesnom broju slučajeva, a da iz toga ne proističu A u izdanju iz 1948, uprkos tome što ima 856 stranica,
izvorna svojstva; ali to nije organska sinteza, objekt indeks — koji sam zauzima 39 stranica — sadrži
društvene prirode. samo jednu jedinu referencu, a ona upućuje na jednu
Posle Goldenvajzerove kritike, prostor posvećen uzgrednu napomenu povodom Kanela, malog plemena
totemskom problemu u američkim raspravama iz centralnog Brazila:
godine u godinu postaje sve manji. U francuskom
prevodu Lovijeve (Lowie) knjige Primitive Society, još . . . drugi par polovina ... ne odnosi se na bračne
se na 8 stranica govori ο totemizmu: tu se najpre veze: on je totemski — drugim recima, izvesne životinje i
osuđuje Frejzerov poduhvat, a zatim se rezimiraju i prirodni predmeti služe u svrhe simboličkog predstavlja
podržavaju prve Goldenvajzerove ideje (i to uz pri- nja svake polovine (str. 396).
medbu da je njegova definicija totemizma kao „soci
Vratimo se Loviju: u An Introduction to Cultural
jalizacije emotivnih vrednosti" suviše ambiciozna i
Anthropology (1934), on ο totemizmu raspravlja na
uopštena: dok urođenici sa Buina imaju prema svojim
pola stranice, a njegova druga studija ο sociologiji
totemima skoro religijski odnos, totemi Kariera iz
primitivnih društava Social Organization (1948) po-
Zapadne Australije nisu predmet nikakvog tabua niti
minje reč „totemizam" samo jedanput, i to uzgred, da
obožavanja). Ali Lovi pre svega zamera Goldenvajzeru
bi bilo objašnjeno stanovište P. Šmita (P. Schmidt).
što je delimično odustao od svog skepticizma, pa je
Godine 1938, Boas objavljuje General Anthropo-
prihvatio empirijsku vezu između totemizma i kla-
14 Klod Levi Stros Totemizam danas 15
logy, raspravu od 718 stranica, koju je napisao uz Za vreme prvog svetskog rata Linton je bio pripadnik
saradnju svojih učenika. Razmatranje problema tote- 42 divizije ili divizije „Duga", što je bilo ime koje je štab
mizma zauzima 4 stranice. Njihov autor, Gledis Raj- divizije na svoju ruku izabrao, jer je ona okupljala
jedinice iz raznih američkih država, tako da su boje
hard (Gladys Reichard), primećuje da su pod imenom
njenih pukova bile raznolike kao boje duge. Ali čim je
totemizma sakupljeni raznorodni fenomeni: repertoa
divizija stigla u Francusku, ovaj naziv ušao je u svakod
ri imena ili amblema, verovanje u natprirodnu vezu sa
nevnu upotrebu: „Ja sam Duga", odgovarali bi vojnici na
neljudskim bićima, zabrane koje se mogu, ali ne pitanje: „Iz koje si jedinice?"
moraju, odnositi na hranu (na primer, gaziti travu i
Februara 1918, to jest 5 ili 6 meseci pošto je divizija
jesti iz iste zdele, u Santa Krusu; dodirnuti bizonov
dobila svoje ime, bilo je opšte prihvaćeno da pojava duge
rog ili zametak ili, pak, ugalj ili oksid bakra, insekte i predstavlja za nju srećan predznak. Tri meseca kasnije,
gamad, kod indijanaca Omaha) i izvesna pravila svaki put kad bi divizija ulazila u borbu, ljudi su tvrdili
egzogamije. Ovi fenomeni se vezuju čas za srodničke da su videli dugu, pa čak i onda kad su metereološki
grupe, čas za vojnička ili religijska bratstva, čas za uslovi takvu pojavu isključivali.
pojedince. U zaključku stoji". U maju 1918, 42. divizija našla se u blizini 77.
divizije, koja je na svojoj opremi imala poseban amblem,
Ο totemizmu je suviše pisano ... da bismo mogli sebi
kip Slobode. Divizija „Duga" prihvatila je taj običaj,
da dopustimo da ga potpuno ostavimo po strani. . . Ali
podražavajući svoje susede, ali i u nameri da se od njih
on se u svakom delu sveta ispoljava na veoma raznovrsne
razlikuje. Negde avgusta ili septembra, čitava divizija
načine, sličnosti su sasvim površne, a fenomeni se mogu
prihvatila je nošenje znaka u obliku duge, uprkos
javiti u mnogim kontekstima bez veze sa stvarnim ili
verovanju da je obeležavanje posebnim znakom najpre
pretpostavljenim krvnim srodstvom, tako da je apsolutno
bilo oblik kažnjavanja jedinica koje su pretrpele poraz u
nemogućno svrstati ih u istu kategoriju (str. 430).
bici. Tako je na završetku rata američki ekspedicioni
korpus bio organizovan „kao niz jasno razgraničenih i
U Social Structure (1949) Mardok (Murdock) se
često međusobno ljubomornih grupa, od kojih se svaka
izvinjava što se tu ne bavi pitanjem totemizma, odlikovala posebnim skupom ideja i ponašanja" (str.
primećujući da se on veoma malo ispoljava na razini 298). Autor nabraja: 1. podela na grupe svesne svoje
formalnih struktura: individualnosti; 2. označavanje svake grupe imenom
neke životinje, predmeta ili prirodne pojave; 3. korišće-
. . . ako pretpostavimo da društvene grupe moraju biti nje tog imena kao oznake jedinice u razgovorima sa
imenovane, izrazi iz životinjskog sveta imaju izgleda da strancima; 4. nošenje amblema na oružju i opremi
budu upotrebljeni isto koliko i bilo koji drugi (str. 50). jedinice, ili kao ličnog ukrasa, uz odgovarajući tabu
upotrebe amblema u drugim grupama; 5. poštovanje
Jedna Lintonova neobična studija svakako je do- „zaštitnika" i njegovog znaka; 6. nejasno verovanje u
prinela sve većoj ravnodušnosti američkih naučnika njegovu zaštitničku moć i ulogu predznaka. „Skoro da
prema ovom problemu, ο kome je nekad toliko nema istraživača koji bi, kad bi u nekoj necivilizovanoj
raspravljano. ljudskoj zajednici naišao na takvo stanje stvari, oklevao
16 Klod Levi Stros Totemizam danas 17
da taj skup verovanja i običaja poveže sa totemskim upotrebe predmeta, sem pod određenim uslovima
kompleksom. . . Nesumnjivo, sadržina je ovde veoma (Rivers, torn II, str. 75).
siromašna u poređenju sa visoko razvijenim totemizmorn Budući da će ideje savremenih engleskih etnologa
Australijanaca i Melanežana, ali je bogata koliko i
biti analizirane i pretresene u nastavku ovog rada,
totemski kompleksi severnoameričkin plemena. Osnovna
ovde ćemo samo suprotstaviti Riversu najpre jedan
razlika, u odnosu na pravi totemizam, ogleda se u
odsustvu pravila za sklapanje braka i verovanja u često korišćeni priručnik:
roditeljsku ili prosto srodničku vezu sa totemom." Među
tim, primećuje Linton u zaključku, ova verovanja su pre Vidi se da je termin „totemizam" primenjen na
funkcija klanovske organizacije nego totemizma u pra neverovatno raznolike veze između ljudskih bića i pri
vom smislu, jer ga ne prate uvek. rodnih vrsta ili pojava. Tako je nemogućno doći do
zadovoljavajuće definicije totemizma, mada su pokušaji
da se to učini bili česti . . . Svaka definicija totemizma je
Sve dosad izložene kritike američke su; ne zbog
ili toliko uska da isključuje mnoge sisteme koji se,
toga što američkoj etnologiji dajemo povlašćeno me-
međutim, obično nazivaju „totemskim" ili toliko široka
sto, već zato što je istorijska činjenica da je razbijanje
da obuhvata mnoge pojave koje se ne bi mogle tako
totemskog problema započelo u Sjedinjenim Država označiti (Piddington, str. 203—204).
ma (i pored nekoliko Tajlorovih proročanskih strani
ca, koje su ostale bez odjeka i na koje ćemo se vratiti), Zatim, najnoviji consensus, ispoljen u 6. izdanju
i da je tamo bilo uporno nastavljeno. Da bismo se (1951) zbornika Notes and Queries on Anthropology,
uverili da nije reč ο razvoju ograničenom na jedno
koji je objavio Royal Anthropological Instituted
mesto, razmotrićemo ukratko razvoj ideja u Engle
skoj. Ο totemizmu, u najširem smislu, može se govoriti: 1.
Jedan od najistaknutijih teoretičara totemizma, V. kad je pleme ili grupa . . . sastavljena od grupa (totem
H. R. Rivers (W. H. R. Rivers), 1914. definisao je ski h) u koje ulazi sva populacija i od kojih se svaka
nalazi u izvesnim odnosima sa jednom klasom živih ili
totemizam kao skup tri elementa. Jedan od njih je
neživih bića (totem); 2. kad su odnosi između društvenih
društveni: vezivanje neke životinjske ili biljne vrste,
grupa i bića ili predmeta obično svi istog tipa; .'i. kad
ili nekog neživog predmeta, ili, pak, klase neživih
nijedan član grupe ne može (izuzev u naročitim okolno
predmeta za određenu grupu zajednice i, što je stima, na primer kad je reč ο usvajanju) da se preseli u
tipično, za egzogamijsku grupu ili klan. Drugi je drugu grupu.
element psihološki: verovanje u rodbinsku vezu izme
đu članova grupe i životinje, biljke ili predmeta, što se Ovoj definiciji dodata su još tri uslova:
često ogleda u ideji da je ljudska grupa od njih
. . . pojam totemske veze podrazumeva da se ona
potekla. Treći element je obredni: poštovanje ukazano potvrđuje između bilo kog člana vrste i bilo kog člana
životinji, biljci ili predmetu, koje se tipično ispoljava
u zabrani jedenja životinje ih biljke ili, pak, u zabrani 2. Tekst je prenet iz ranijih izdanja bez značajnijih izmena.
2 Totemizam danas
18 Klod Levi Stros Totemizam danas 19
grupe. Po opštem pravilu, članovi iste totemske grupe ne Prelaz sa konkretne na formalnu definiciju totemi
mogu stupiti u brak. zma u stvari potiče od Boasa. Još 1916, ciljajući kako
Cesto su na snazi pravila obaveznog ponašanja . . na Dirkema tako i na Frejzera, on je osporavao
ponekad zabrana jedenja totema; ponekad naročite oz shvatanja da se kulturne pojave mogu svesti na
nake pripadnosti, upotreba ukrasa ili amblema, i propi
jedinstvo. Pojam „mita" je kategorija našeg mišljenja
sano ponašanje. . . (str. 192).
koju proizvoljno upotrebljavamo da bismo jednom
Ova definicija je složenija i tananija od Riversove, rečju označili pokušaje objašnjenja prirodnih pojava
mada obe sadrže po tri tačke. Ali, tri tačke iz Notes dela usmene književnosti, filozofske spekulacije i
and Queries razlikuju se od Riversovih. Tačka 2 slučajeve pojavljivanja lingvističkih procesa u svesti
(verovanje u srodstvo sa totemom) nestala je; tačke 1 i subjekta. Isto tako, totemizam je veštačka celina koja
Η (veza između prirodne klase i „tipično" egzogamne postoji samo u misli etnologa i kojoj u spoljnom svetu
grupe, zabrana hrane kao „tipičan" oblik poštovanja) ne odgovara ništa specifično.
prebačene su, sa drugim nestalnim momentima, među Kad se govori ο totemizmu u stvari se brkaju dva
sporedne uslove. Umesto njih, Notes and Queries problema. Najpre, problem česte identifikacije ljud
navode: postojanje u urođeničkoj misli dvostruke skih bića i biljaka ili životinja, koji vodi veoma
serije, „prirodne" i društvene; homologiju odnosa širokim pogledima na odnose između čoveka i priro
između članova dveju serija; i stalnost ovih odnosa. de, pogledima koji se tiču umetnosti i magije koliko i
Drugim rečima, od totemizma, kome je Rivers hteo da društva i religije. Drugi problem predstavlja imenova
da sadržinu, ovde je ostala samo forma: nje grupa zasnovanih na srodstvu, što se može učiniti
pomoću reci za označavanje životinja ili biljaka, ali i
Termin totemizam odnosi se na jednu formu društve na mnoge druge načine. Izraz totemizam pokriva
ne organizacije i magijsko-religijske prakse za koju je
samo slučajeve podudarnosti između dva reda.
karakteristično vezivanje izvesnih grupa (obično klanova
U izvesnim društvima nailazimo na pojavu da se
ili rodova) unutar jednog plemena za izvesne klase živih
ili neživih predmeta, s tim što je svaka grupa vezana za veoma rasprostranjena tendencija za uspostavljanjem
posebnu klasu (ibid.). prisnih odnosa između čoveka i prirodnih bića ili
predmeta koristi da bi se konkretno označile klase
Ali, ova obazrivost u rukovanju pojmom totemi srodnika ili ljudi za koje se pretpostavlja da su u
zma, koji je ovde sačuvan tek pošto je uklonjena srodstvu. Da bi se takve klase održale u posebnom i
njegova supstanca, pošto je, u neku ruku, dezinkarni- trajnom obliku, potrebno je da ta društva imaju
ran, samo potvrđuje važnost načelnog upozorenja koje čvrsta pravila za stupanje u brak. Može se, dakle, reći
je Lovi uputio izumiteljima ustanova: da tobožnji totemizam uvek pretpostavlja izvesne
Treba znati da li upoređujemo kulturne realnosti ili oblike egzogamije. U ovoj tački Van Genep je pogre
samo fantazme proistekle iz naših logičkih obrazaca šno protumačio Boasa: ovaj se zadovoljava time da
klasifikacije (Lowie /4/, str. 41.). istakne logičko i istorijsko prvenstvo egzogamije u
2·
