Table Of ContentTeorija arhiTekTure i urBanizma
priredili
Petar Bojanić i Vladan Đokić
TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 1 15/12/2009 11:18:46
IMPRESUM
auTori zBornika: dr PeTar BojaniĆ i dr VLaDan ĐokiĆ
naSLoV zBornika: Teorija arhiTekTure i urBanizma
izDaVaČ: uniVerziTeT u BeoGraDu, arhiTekTonSki FakuLTeT
za izDaVaČa: dr VLaDimir mako, dekan
reCenzenTi: Prof. dr zoran nikeziĆ
Prof. dr DoBriVoje ToŠkoViĆ
LekTura i korekTura: Sanja miLuTinoViĆ
Dizajn: Sanja miLuTinoViĆ
TiraŽ: 500
ŠTamPa: CoLorGraFX
meSTo i GoDina izDanja: BeoGraD, 2009.
iSBn 978-86-7924-031-6
© za SrBiju, za izBor i PreVoD, uniVerziTeT u BeoGraDu, arhiTekTonSki FakuLTeT
TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 2 15/12/2009 11:18:46
Teorija arhiTekTure i urBanizma
TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 3 15/12/2009 11:18:46
TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 4 15/12/2009 11:18:46
REČ UVODA 009 S
A
D
R
KLASIČNI DISKURSI
Ž
A
J
marko ViTruVije PoLio [marcus Vitruvius Polio]
o obrazovanju arhitekata 013
Leon BaTiSTa aLBerTi [Leon Battista alberti]
o umetnosti građenja u deset knjiga (1450, objavljeno 1486) 016
anDrea PaLaDio [andrea Palladio]
Četiri knjige o arhitekturi (pisane sredinom 1550-ih, objavljenje 1570) 023
eTjen-Luj BuLe [etienne-Louis Boullée]
arhitektura, ogled o umetnosti (1770-1784) 026
oŽen-emanueL VioLe-Le-Dik [eugène emmanuel Viollet-le-Duc]
argumentovan rečnik (1854 – 1868) 027
GoTFriD SemPer [Gottfried Semper]
o stilovima u arhitekturi – fragmenti predavanja održanog u Gradskoj većnici, Cirih 1869. 031
Tekstilna umetnost razmatrana za sebe i u odnosu na arhitekturu (fragmenti) 038
DIJALOZI
roBerT VenTuri [robert Venturi], PiTer ajzenman [Peter eisenman]
intervju 061
Žak DeriDa [jacques Derrida], PiTer ajzenman
hor(a)ski radovi 074
Žak DeriDa, DanijeL LiBeSkinD [Daniel Libeskind]
rasprava 083
rem koLaS [rem koolhaas], zaha haDiD [zaha hadid]
razgovor rema kolasa sa zahom hadid 098
DŽon rajhman [john rajchman], rem koLaS
Promišljanje velikog – intervju sa holandskim arhitektom remom kolasom 103
FILOZOFSKI OSVRTI
PLaTon
zakoni: zgrade 113
marTin hajDeGer [martin heidegger]
Građenje, stanovanje, mišljenje 115
GeorG zimeL [Georg Simmel]
most i vrata 125
Dom hanS Van Der Lan [Dom hans van der Laan]
Priroda i arhitektura 129
jirGen haBermaS [jürgen habermas]
arhitektura moderne i Postmodernizam 135
neLSon GuDmen [nelson Goodman]
značenje građevina 144
umBerTo eko [umberto eco]
Funkcija i znak: Semiotika arhitekture 155
marija TeoDorou [maria Theodorou]
Prostor kao iskustvo: Hore/Horos 174
TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 5 15/12/2009 11:18:46
J PROGRAMI
A
Ž
R
D korBizije [Charles-Édouard jeanneret-Gris dit Le Corbusier]
A
[...] 191
S
VaLTer GroPijuS [Walter Gropius]
Planiranje organskih naselja 196
Frenk LojD rajT [Frank Lloyd Wright]
organska arhitektura (odlomak) 202
PiTer ajzenman
Šest tačaka 203
BernarD Čumi [Bernard Tschumi]
arhitektonski paradoks 207
STen aLen [Stan allen]
Praksa vs. projekat 219
manFreDo TaFuri [manfredo Tafuri]
Teorije i istorija arhitekture 229
aLVaro Siza [alvaro Siza]
o pedagogiji 250
GRAD
hemFri DeVej FinDLi kiTo [humphrey Davey Findley kitto]
„Polis“ 255
kriSTijan norBerG-ŠuLC [Christian norberg-Schulz]
Fenomen mesta 260
LuiS mamForD [Lewis mumford]
Šta je grad? arhitektonski podaci (1937) 274
ŽiL DeLez [Gilles Deleuze], FeLikS GaTari [Felix Guattari]
Grad/država 279
Žan-FranSoa LioTar [jean-Francois Lyotar]
Domus i megapolis 282
PoL ViriLio [Paul Virilio]
Predugo eksponirani grad 290
URBANIZAM
keVin LinČ [kevin Lynch], LojD roDVin [Lloyd rodwin]
Teorija urbane forme 300
enToni ViDLer [anthony Vidler]
Treća tipologija 322
GVenDoLin rajT [Gwendolyn Wright]
urbani prostori kao kulturni okviri 329
aLDo roSi [aldo rossi]
urbani artefakt kao umetničko delo 336
kriSToFer aLekSanDer et al. [Christopher alexander et al.]
Generativni kôdovi. način izgradnje gostoljubivog, lepog, podnošljivog susedstva 342
manueL kaSTeLS [manuel Castells]
nova istorijska veza između prostora i društva 363
TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 6 15/12/2009 11:18:46
STANJE TEORIJE S
A
D
R
roBerT SomoL [robert Somol], Sara Vajting [Sarah Whiting] Ž
A
Beleške oko dopler efekta i ostalih stanja modernizma 377 J
PoL VaLTer kLark [Paul Walter Clarke]
ekonomske vrednosti arhitektonske estetike 387
DŽorDŽ BejrD [George Baird]
kritičnost i njene slabosti 407
moriS LaGu [maurice Lagueux]
Promena konfiguracije četiri ključna „-izma“ koji se obično koriste u teoriji arhitekture 416
k. majkL hejz [k. michael hays]
kritička arhitektura: između kulture i forme 425
rainhoLD marTin [reinhold martin]
kritički prema čemu? ka utopijskom realizmu 435
BELEŠKE O AUTORIMA 445
TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 7 15/12/2009 11:18:46
TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 8 15/12/2009 11:18:46
REČ UVODA
Studenti doktorskih studija arhitektonskog fakulteta u Beogradu, kao i njihove ko-
lege iz Banje Luke (uz nekoliko izuzetaka, radi se o generaciji koja je svoje studije započela
2008. godine), istinski su tvorci ovoga zbornika.
Potpisujući se u ime ove velike grupe koja je u prolećnom semestru 2009. zajednički
prevodila ove složene i veoma značajne tekstove i fragmente teorije arhitekture i urban-
izma – samo nekoliko tekstova preveli su profesionalni prevodioci – nije nam samo namera
da istaknemo da će se ovi prevodi verovatno i dalje usavršavati i prepravljati sa svakom
9
sledećom generacijom doktoranata, nego, pre svega, da svedočimo o zajedničkom radu 0
koji je bio bezuslovni uslov ovoga poduhvata i da insistiramo na arhitekti kao govorniku, 0
piscu i prevodiocu.
arhitekta će biti arhitekta tek ukoliko bude – pored projektovanja – čitao i pisao,
ukoliko bude naučio da prevodi svoje misli u tekst, ideje u materijalizovani svet, ukoliko
bude umeo da prelazi s mesta na mesto, iz pisma u pismo. Pažljivo i oprezno čitanje, koje
je u suštini svakog prevodilačkog gesta i bilo kojeg prelaženja iz jednog sistema znakova
u neki drugi, odnosno poređenja dva ili više jezika (dva ili više registara, različite discipline
i saznajne oblasti) – usuđujemo se da tvrdimo – jesu imanentni arhitekturi i „arhitektons-
kom aktu“. Dakle, mlade arhitekte koji su u ovom zborniku tekstova prevodili i „ponašivali“
arhitekte i arhitekte-filozofe, potvrđivali su zapravo svoju struku i tek su na ovaj način
ostali ili postali to što jesu. Pisanje nije izneveravanje arhitektonskog posla, nego mu je
osnova i sud.
zahvaljujemo se posebno Ljiljani Blagojević, na pomoći pri izboru tekstova, mariji
Šormaz koja je učestvovala u projektu a da sâma nije doktorant kao i Davoru erešu i ogn-
jenu Šukalu, bez čije organizacione veštine teško da bi celokupan poduhvat bio izvodljiv.
Petar Bojanić, Vladan Đokić
TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 9 15/12/2009 11:18:47
TEORIJA ARHITEKTURE I URBANIZMA.indd 10 15/12/2009 11:18:47
