Table Of Content
Фонетско упутство
§ 1.Руски језик користи једно писмо ћирилицу
А а А а Р р Р р
Б б Б б С с С с
В в В в Т т Т т
Г г Г г У у У у
Д д Д д Ф ф Ф ф
Е е Е е Х х Х х
Ё ё Ё ё Ц ц Ц ц
Ж ж Ж ж Ч ч Ч ч
З з З з Ш ш Ш ш
И и И и Щ щ Щ щ
Й й Й й ъ ъ
К к К к ы ы
Л л Л л ь ь
М м М м Э э Э э
Н н Н н Ю ю Ю ю
О о О о Я я Я я
П п П п
ИЗГОВОР САМОГЛАСНИКА
§ 2.У руском језику има 6 самогласника, али се за њих употребљава 10 слова. Ови самогласници се деле на
тврде: а, э, о, у, и
меке: я, е, ё, ю, и
§ 3. Руски самогласници су увек кратки, осим у отвореним слоговима, где се изговарају полудуго, али не на крају речи.
§ 4.Самогласник а изговара се као српско а под акцентом. У слогу непосредно пред акцентом изговара се као редуковано а. После ч и
щ неакцентовано а изговара се као кратко затворено е: часы - чесы После ж и ш изговара се као редуковано и: жара - жыра
§ 5. Самогласник ё пише се место акцентованог е и изговара се:
а) као јо на почетку речи, после самогласника и после ъ и ь, и то само испред тврдог сугласника и на крају речи: ёлка - јолка
б) као о, али само испред тврдог сугласника: пёс - п'ос. Тако се изговара и после ч и щ, који су увек меки, и после ж и ш, који су увек
тврди: чёрт- чорт
§ 6. Самогласник э изговара се нешто отвореније него српско е.
§ 7.Самогласник о изговара се као о само под акцентом, а непосредно пред акцентом као а: молоко -малако На свима другим местима
изговара се као и самогласник а.
§ 8. Самогласник е под акцентом изговара се: а) на почетку речи, после самогласника и после ъ као дифтонг је: твоей - твајеј б) испред
меких сугласника као глас између е и и: день - д'ен'
§ 9. Самогласник и после сугласника звучи као српско и. После самогласника изговара се као редуковано. После ж, ш, ц изговара се као ы.
§ 10. Самогласник у изговара се као и српско у.
§ 11. Самогласник ы се изговара као тврдо и (средњи део језика приближи средњем непцу, а усне се држе развучене).
§ 12. Самогласник ю на почетку речи и после самогласника изговара се као ју: юг –југ. После сугласника изговара се као у, а сугласник се
умекшава.
§ 13. Самогласник я, кад је акцентован, изговара се на почетку речи, после самогласника и ь и ъ као ја: яма- јама. После сугласника
изговара се као а, а сугласник се умекшава: зять- з'ат'.
§ 14. Аналог српских једносложних гласовних групе ра, ла у руском језику оро, оло: град – город, брада – борода, крава – корова, глас –
голос. Аналог српских једносложних гласовних групе ре, ле у руском језику ере, оло: брег – берег, бреза – берёза, млеко – молоко.
§ 15 Уместо српског сонорног р руски језик користи једнословне гласовне групе ор, ер, ро или ре: крв – кровь, срце – сердце, први –
первый, смрт – смерть, крст – крест.
ИЗГОВОР СУГЛАСНИКА
§ 16. Звучни сугласници на крају речи изговарају се као безвучни
§ 17 .Сугласници, изузев л, ж, ш, ц, ч и щ, изговарају се испред тврдих самогласника као исти гласови у српском.
§ 18. Сугласници кад стоје испред меких самогласника е, ё, и, я, ю, испред ь, и испред меких сугласника, изговарају се умекшано
§ 19. Сугласници ц, ж и ш изговарају се увек врло тврдо
§ 20. Сугласник л на крају речи, затим испред тврдих самогласника и сугласника изговара се врло тврдо
§ 21. Сугласници ч и щ изговарају се увек меко
§ 22. Сугласник г у наставку генетива придева и заменица -ого, -его изговара се као в: его -ево, хорошего-харошева
§ 23. Изједначење сугласника се врши не само по звучности, већ и по мекоћи.
§ 24. Слово щ изговара се као дуго меко ш
§ 25. Групе дц, тц, тс и тьс изговарају се као дуго ц
§ 26. Групе дч и тч изговарају се као дуго ч
§ 27. Групе зс и сс изговарају се као неудвојено с
§ 28. Кад се нађу у групи три сугласника долази до губљење сугласника (један се од њих, најчешће д или т, не изговара): счас(т)ливый,
ус(т)ный, поз(д)но, пра(з)дник
§ 29. Речи сердце и солнце изговарају се: с'ерц , сонц. У речима здравствуйте и чувство прво в се не изговара. Заменица что изговара
е е
се што.
§ 30. Слова ъ (твердый знак, дебело јер) и ь (мягкий знак, танко јер) немају никакву гласовну вредност.Слово ъ показује да се
претходни сугласник изговара тврдо испред самогласника пред којим се иначе умекшава. Слово ь приказује умекшаност претходног
сугласника: объезд -објест, трость- трост`.
А
а I 1-я буква русского алфавита
от «а» до «я» - од «а» до «ш» од почетка до краја
а II союз 1. a, али:
я остаю,´сь в Москве, а ты уезжа,´ешь в Белград - ја ћу остати у Москви, а ти ћеш отићи у Београд прошло,´ мно,´го лет, а я всё по,´
мню - прошло је много година, али ја све памтим
2. већ, него
Винова,´т не я, а ты - Нисам крив ја, него / већ ти
Я пойду,´ не за,´втра, а по,´слезавтра - Нећу поћи сутра, него / већ прекосутра.
2. него, а то:
хоть бы э,´то случи,´лось но,´чью, а то днём! - да се барем то десило ноћу, него је био дан!
3. јер:
на,´до е,´хать, а то уже по,´здно - треба да се иде (треба ићи), јер је већ касно
4. иначе:
переста,´нь крича,´ть, а (не) то я уйду,´ - престани да вичеш, иначе ћу отићи
5. или:
пойди,´те туда, а то пошл,´ите кого,´-нибу,´дь - идите тамо или пошаљите некога
6. a, и:
а чьи все эти кни,´ги? - и / а коме припадају ове књиге?
a III честица 1. дер (често се не преводи), де:
а ну, попро,´буй догна,´ть меня,´! - покушај да ме стигнеш!
а ну-ка, встава,´й! - дер, устај! (дер и де се углавном користе у северним говорима, у осталим областима нису у употреби. Уместо њих
се углавном користи неутрално хајде (ајде)
2. (понављaње):
Оте,´ц, а оте,´ц! - Оче, а оче! или Оче, о оче!
3. -а? ( уз упитну реченицу) :
вы бы,´ли там? а? - Да ли сте ишли тамо? а?
б) (на крају реченице) - а?:
хоти,´м ли, а? - хоћемо, а?
как тебе,´ э,´то нра,´вится, а? - како ти се ово свиђа, а?
а IV межд. 1. (чуђење) - a:
а, во,´т оно,´ что! - а, то је то!
2. (препознавање) a:
а-а, э,´то ты! - А-а то си ти!
3. (бол, страх) ay
4. (безбрижност) тja:
а, ничего,´! - тja, ништа!
5. (претња) а:
а, так ты ещё здесь! - а, још си ту!
абба,´т м. опат
абба,´ти,´са ж. опатица
абба,´тство с. опатиja
аббревиату,´ра ж. абревијатура, скраћеница
абза,´ц м. 1. (отступ на почетку реда) нови ред 2. (део текста) пасус
абитурие,´нт м. , ~ка ж. кандидат за упис (на универзитет)
абонеме,´нт м. сезонска картица (библиотекарска, позоришна), претплата
абоне,´нт м. претплатник
абони,´ровать претплатити
аборда,´ж м. мор. абордажа, судар
взять на аборда,´ж - упасти на непријатељски брод
абориге,´н м. , ~ка ж. староседелац
або,´рт м. абортус, побачај
абре,´к м. кавкаски одметник, качак
абрико,´с м. кајсија
абрико,´совый, абрико,´сный кајсијин, од кајсије; боје кајсије
а,´брис м. контура, обрис
абсолю,´т м. фил. апсолут
абсолюти,´зм м. апсолутизам
абсолюти,´ст м. апсолутиста
абсолю,´тный 1. апсолутан, потпун 2. савршен
абсолютный слух - апсолутни слух
абсолютный поко,´й - потпуни мир, апсолутни мир
абсолютное неве,´жество - потпуно незнање, савршено незнање
абсолю,´тно апсолутно, никако, потпуно
я абсолютно не винова,´т - никако нисам крив
он абсолютно прав - он је потпуно у праву
абсорби,´ровать апсорбовати, упити
абстра,´ктный апстрактан
абстракциони,´зм м. aпстракционизам
абстракциони,´ст м. апстракциониста
абстра,´кция ж. апстракција
абсу,´рд м. апсурд, бесмислица, нонсенс
абсу,´рдность ж. апсурдност
абсу,´рдный апсурдан
а,´бы,´ устар. било како
а,´бы,´ как сделать - било како урадити
аванга,´рд м. авангарда, претходница
в аванга,´рде - у првим редовима
авангарди,´зм м. авангардизам
авангарди,´ст м. авангардиста
авангарди,´стский авангардни
авангардистское иску,´сство - авангардна уметност
авангардны,´й авангардни, водећи, напредан
ава,´нс м. аванс, позајмица
вы,´дать ава,´нс - уплатити аванс
погаси,´ть ава,´нс - исплатити аванс
де,´лать ава,´нсы - авансирати, храбрити
ава,´нсом унапред
поощри,´ть ава,´нсом - наградити унапред
авансце,´на ж. просценијум
авантю,´ра ж. авантура, пустоловина
авантю,´ризм м. авантуризам
авантю,´рист м. авантуриста, пустолов; ~истка ж. aвантуристкиња
авантю,´рный авантуристички, рискантан
авантю,´ристский (књижевни жанр) авантуристички
авари,´йный 1. ургентан 2. резервни, помоћни 3. алармни
авари,´йная бригада - ургентна екипа
авари,´йный запас - резервне залихе
авари,´йный выход - помоћни излаз, излаз за случај опасности
авари,´йный сигнал - алармни сигнал
ава,´рия ж. аварија, хаварија, квар, катастрофа, удес
тяжёлая ава,´рия - тешка аварија, тежак квар
потерпе,´ть ава,´рию - доживети катастрофу
а,´вгуст м. август
а,´вгустовский августовски
Августе,´йший ист. узвишени, пресветли (царска титула)
а,´виа- в сложн. авиа- авио-
авиабензи,´н м.авионски бензин, керозин
авиабиле,´т м. авионска карта
авиадиспе,´тчер м. контролор лета
авиазаво,´д м. фабрика авиона
авиала,´йнер м. авион
авиано,´сец м. носач авиона
авиапо,´чта ж. авионска пошта
авиастрое,´ние с. градња авиона
авиацио,´нный авијациони
авиа,´ция ж. авијација
гражда,´нская авиация - цивилна авијација
сельскохозя,´йственная авиация - пољопривредна авијација.
аво,´сь устар.честица можда
на авось - на срећу
аво,´ська ж. мрежица за куповину намирница, цегер
авра,´л м. мор. хитан посао
авра,´льный хитан
австрал|и,´ец м. Аустралијанац; ~ийка ж. Аустралијанка
австр|и,´ец м. Аустријанац; ~ийка ж. Аустријанка
а,´вто- в сложн. ауто- 1. (властити) ауто- 2. (аутомобилни) ауто-
автобиографи,´ческий, автобиографи,´чный аутобиографски
автобиогра,´фия ж. аутобиографија
авто,´бус м. аутобус
(е,´хать на) авто,´бусе - возити се аутобусом
автовокза,´л м. аутобуска станица
автого,´нки мн. спорт. ауто-трке, ауто-рели
автого,´нщик м. спорт. возач на аутотркама
авто,´граф м. аутограм
автоинспе,´ктор м. саобраћајни инспектор, саобраћајац
автоинспе,´кция ж. саобраћајна инспекција
авто,´л м. уље за мотор
автома,´т м. 1. механизам, аутомат 2. (телефон) телефонска говорница, аутомат 3. воен. аутоматска пушка, аутомат
автома,´т Кала,´шникова - Калашњиков
автоматиза,´ция ж. аутоматизација
автоматизировать аутоматизовати
автома,´тика ж. аутоматика
автомати,´ческий аутоматски
автома,´тчик м.воен. војник наоружан аутоматском пушком
автомаши,´на см. автомобиль
автомоби,´ль м. аутомобил, ауто, возило, кола
легко,´вой автомоби,´ль - путничко возило
грузо,´вой автомоби,´ль - теретно возило
го,´ночный автомоби,´ль - тркачки аутомобил
санита,´рный автомоби,´ль - амбулатна кола
автомоби,´льный аутомобилски
автомоби,´льная дорога - ауто-пут
автоно,´мия ж. аутономија
автоотве,´тчик м. телефонска секретарица
автоперево,´зки мн. аутопревоз
автопортре,´т м. аутопортрет
автопробе,´г м. ауто-трке, ауто-рели (провери у правопису)
а,´втор м. аутор (књижевног дела), композитор(музичког дела), аутор
а,´вторский ауторски
автора,´лли с. нескл. ауто-рели, ауто-трке
авторита,´рный ауторитаран
авторите,´т м. ауторитет
воровско,´й авторите,´т - кум, вођа криминалаца
по,´льзоваться авторите,´том - изазивати поштовање
авторите,´тный ауторитетан
а,´вторский ауторски
наруше,´ние авторского пра,´ва - кршење ауторског права
автору,´чка ж. наливперо
автосва,´рка ж. аутогено варење (метала), заваривање
автосто,´п 1. ж.-д. аутоматска кочница 2. (начин туризма, путовања) стопирање
занима,´ться автосто,´пом - стопирати
автосе,´рвис м. аутосервис
автостра,´да ж. ауто-пут
автофурго,´н м. шлепер
ага,´ 1. аха 2. да, аха ( пристанак)
ага,´, попа,´лся! - аха, ухватио сам те!
ага,´т ахат
исла,´ндский ага,´т - обсидан
аге,´нт м. агент, представник
аге,´нтство с. агенција
агиогра,´фия ж. хагиографија
агита,´тор м. агитатор, пропагандиста
агита,´ция ж. агитација, пропаганда
агити,´ровать 1. агитовати 2. наговарати
не агити,´руй меня - не наговарај ме
а,´гнец м. рел. јагње
а,´гнец бо,´жий - божје јагње, божје биће, божје створење
агностици,´зм м. фил. агностицизам
аго,´н|ия ж. агонија, предсмртно стање
быть в аго,´нии - налазити се у предсмртном стању
агонизи,´ровать, агони,´ровать агонирати, умирати
агра,´рный аграрни, земљораднички
агрега,´т м. механизам
агресси,´вный агресиван
агре,´ссия ж. агресија
агре,´ссор м. агресор
агроно,´м м. агроном
ад м. 1. ад, пакао 2.страдања, муке
душе,´вный ад - душевне муке, пакао у души
ада,´мов Адамов (од имена Адам)
ада,´мово яблоко (см.кадык) - Адамова јабучица
адапта,´ция ж. адаптација, прилагођавање
адапти,´ровать адаптирати, прилагодити
адвока,´т м. адвокат
адеква,´тный адекватан, одговарајући
аде,´пт м. фил. присталица
аджи,´ка м. љут сос од паприке
администрати,´вный административан, званичан
администрати,´вное деле,´ние - административна подела
в администрати,´вном поря,´дке - на званичан начин
администра,´ция ж. администрација, управа
адмира,´льский адмиралски
а,´дрес м. адреса: на рачун
обвине,´ния в а,´дрес - пребацивања на рачун ,оптужбе
а,´дресный адресни
а,´дресная кни,´га - књига адреса, адресар
а,´дресный стол - регистарска канцеларија
адриати,´ческий јадрански
а,´дский адов 1. адски, паклен 2. јак, снажан адский 3. мученички
адъюта,´нт м. ађутант
адюльте,´р м. прељуба
ажу,´р I. м. 1. ажур, чипкана тканина 2. бухг. ажур
ажу,´рный ажуран уредан, педантан
ажу,´рное украше,´ние - ажуран украс
ажу,´рная рабо,´та - педантан рад
аз 1. старословенски назив слова «а» 2. почетак, елементарна ствар
начина,´ть с азо,´в - почети од почетка, почети од а
он ни аза,´ не зна,´ет - он ништа не зна
аза,´рт м. хазард, страст, залагање, ризик
аза,´ртные и,´гры - игре на срећу
а,´збука ж. азбука, алфавит
а,´збука Мо,´рзе - Морзеова азбука
а,´збучный азбучни, једноставан, елементаран
а,´збучная и,´стина - елементарна истина
азербайджа,´н|ец м. Азербејџанац , ~ка ж. Азербејџанка
азиа,´т м. 1.азијат 2.неотесан, барбарин
а,´ист м. рода
аистёнок мала рода, родица
ай межд. 1.( бол, узвик) - ај, ао, јао! 2. (усхићење) часто пропускается:
ай да молоде,´ц! - јуначина!
Айболи,´т шутл. ветеринар, јунак истоименог дела К. Чуковског
айва,´ ж. дуња
айво,´вый од дуње
айда,´ межд. хајде, ајде
а,´йсберг м. ледени брег, санта леда
акаде,´мик м. академик
академи,´ческий академски
академи,´ческий час - академски час
академи,´ческий о,´тпуск - паузирање у току студија
акаде,´мия ж. академија, висока школа
Акаде,´мия наук - Академија наука
военная акаде,´мия - војна школа, војна академија
ака,´ция ж. багрем
ака,´циевый багремов
аквала,´нг м. спорт. акваланг, опрема за роњење
акваланги,´ст м. ронилац
акваре,´ль ж. акварел
аква,´риум м. акваријум
акклиматиза,´ция ж. аклиматизација, прилагођавање
аккомпанеме,´нт м. пратња (музичка)
акко,´рд м. акорд
аккордео,´н м. акордеон, хармоника са клавирском клавијатуром (са диркама), клавирка (противоп. дугметара)
аккумуля,´тор м. акумулатор
аккура,´тный педантан, уредан, пажљив, регуларан
акроба,´т м. акробата
аксио,´ма ж. аксиом
акт м. 1. радња, акција, чин 2. документ, акт, протокол 3. чин у позоришту
торже,´ственный акт - свечани чин
террористи,´ческий акт - терористичка акција (напад), акт
нотариа,´льный акт - нотариална документа
слу,´жба а,´ктов гражда,´нского состоя,´ния - матична служба
актёр м. 1. глумац 2. преварант
коми,´ческий актёр - комичар
траги,´ческий актёр - трагичар
актёрский глумачки
акти,´в м. собир. активисти, учесници 2. фин. актива
собра,´ние акти,´ва - скуп активних учесника, састанак актива
активизи,´ровать активирати
активи,´ст м. активиста
акти,´вность ж. активност
акти,´вный активан
а,´ктовый званичан
а,´ктовый зал - свечана сала
актри,´са ж. глумица
актуа,´льность ж. актуелност
аку,´ла ж. ајкула
акуше,´р м. акушер; ~ ка ж. бабица
акуше,´рский акушерски
акце,´нт м. акцент, акценат, нагласак
говори,´ть с акце,´нтом - говорити са акцентом
сде,´лать акце,´нт на.. - обратити пажњу на..- ставити акценат на...
акценти,´ровать акцентовати, акцентирати
акционе,´р м. акционар, деоничар
акционе,´рное о,´бщество - деоничарско друштво
а,´кция ж. 1.фин. акција 2.радња
именна,´я а,´кция - акција на име
алба,´н|ец м. Албанац, ~ка ж. Албанка
алгори,´тм м. алгоритам
але,´ть црвенети
а,´ли или, зар
а,´либи с. нескл. юр. алиби
доказа,´ть своё а,´либи - доказати свој алиби
алиме,´нты мн. алиментација
алка,´ть устар. желети
алка,´ш алкохоличар, алкос
алкоголи,´зм м. алкохолизам
алкого,´лик м. алкохоличар, пијанац
алкого,´ль м. алкохол
алкого,´льный алкохолни
алкого,´льный напи,´ток - жестоко пиће
аллего,´рия ж. алегорија
аллерги,´я ж. мед. алергија
алле,´я ж. стаза ( у парку), алеја
тени,´стая алле,´я - сеновита стаза
аллига,´тор м. зоoл. алигатор
алма,´з м. дијамант
алма,´зный диајмантски
ало,´э с. нескл. алое
алта,´рь м. олтар
алфави,´т м. алфабет, азбука
по алфави,´ту - по азбучном реду
алхи,´мик м. алхемичар
а,´лчность ж. грамзивост, халапљивост, похлепа
а,´лый црвен, румен
альбо,´м м. албум
альмана,´х м. алманах
альпи,´йский алпски
альпини,´ст м. алпиниста, планинар
альпини,´стский планинарски
альтернати,´ва ж. алтернатива, избор
альтруи,´зм м. алтруизам
алья,´нс алијанса, унија
алюми,´ниевый алуминијумски
алюми,´ний алуминијум
аляпова,´тый 1. склепан, вулгаран 2. незграпан
амба,´л м. жарг. јак, али глуп човек
амба,´р м. амбар, складиште
амба,´рный амбарни
амба,´рный замо,´к - катанац, локот
амби,´ция ж. амбиција, ароганција
амбулато,´рия ж. амбуланта
амбулато,´рный амбулантни
амёба ж. зоол. амеба
америка,´н|ец м. Американац; ~ка ж. Американка
амни,´стия ж. амнестија, помиловање
амора,´льность ж. аморалност, неморал
амортиза,´ция ж. амортизација
амплуа,´ с. нескл. карактер, специфика
ампута,´ция ж. ампутација, одсецање
амуле,´т м. амајлија, хамајлија
аму,´рный амурни, љубавни
аму,´рные пи,´сьма - љубавна писма
ана,´лиз м. анализа
анализи,´ровать анализирати
анали,´тик м. аналитичар
ана,´лог м. аналог
аналоги,´чный аналогни, сличан
анало,´гия ж. аналогија, сличност, истоветност
проводи,´ть анало,´гию - упоређивати
анана,´с м. ананас
анархи,´ст м. анархиста
ана,´рхия ж. 1.анархија, неред 2. хаос
анатоми,´ческий анатомски
анатоми,´ческий теа,´тр, анатоми,´чка - лабораторија за вежбе из анатомије
анатоми,´я ж. анатомија
ана,´фема ж. церк. анатема
анаша,´ марихуана, канабис
а,´нгел м. анђео
а,´нгел-храни,´тель - анђео-чувар
день а,´нгела - имендан
ангело,´чек м. уменьш. уст. анђелко, анђелчић
а,´нгельский анђеоски
анги,´на мед. ж. ангина, упала крајника
англича,´н|ин м. Енглез; ~ка ж. Енглескиња
андре,´евский Андрејев (од имена Андреј)
андре,´евский флаг - традиционална застава руске морнарице
анекдо,´т м. анегдота, виц, шала
анекдоти,´ческий, анекдоти,´чный анегдотичан, смешан
анестези,´я ж. анестезија
ме,´стная анестези,´я - локална анестезија
о,´бщая анестези,´я - општа анестезија
ани,´с м. ким
ани,´совый од кима
анке,´та ж. aнкета, формулар
анке,´тный анкетни
анке,´тные да,´нные - биографски подаци
аннули,´рование анулирање, поништавање
анома,´лия ж. аномалија, неправилност
анони,´м м. анонимус, анонимни аутор
анони,´мка ж. анонимно писмо
анони,´мный анониман, непознати
ано,´нс м. анонс, најава
анса,´мбль м. ансамбл
антагони,´зм м. антагонизам
Анта,´рктика ж. Антарктик
анте,´нна м. антена
спу,´тниковая анте,´нна - сателитска антена
анти- в сложн. анти-.
антивое,´нный антиратни
антиква,´рный антикваран
антипа,´тия ж. антипатија
антисеми,´т м. антисемита
антифаши,´ст м. антифашиста
антифаши,´стский антифашистички
античасти,´ца ж. физ. античестица
анти,´чность ж. античност
анти,´чный антички
антоло,´гия ж. антологија
анто,´новка ж. врста јабуке
антра,´кт м. 1. пауза у позоришту 2. муз. интерлудија
антресо,´ли мн. 1. полица 2. међуспрат
антура,´ж м. изглед, декор
анфа,´с м. бочно, у профил, анфас
анфила,´да ж. низ, серија
анфила,´да комнат - собе у низу
аншла,´г м. театр. пун сбор, успех
представле,´ние идёт с аншла,´гом - представа има успех
аню,´тин Анјутин (од имена Ана - Анјута)
аню,´тины глазки - алпске љубичице
апати,´чный апатичан, равнодушан, индифирентан
апа,´тия ж. aпатија, индиферентност
апелли,´ровать апеловати, обраћати се, тражити
апелля,´ция ж. юр. апелација, жалба
апельси,´н м. поморанџа, наранџа
апельси,´нный, апельси,´новый од наранџе, наранџаст
аплоди,´ровать аплаудирати, пљескати
аплодисме,´нты мн. аплауз
апло,´мб м. вишак самопоуздања
Апока,´липсис библ. Апокалипса
аппара,´т м. 1. механизам, аппаратура, направа 2. физиол. систем 3. кадровска служба, кадрови
дви,´гательный аппара,´т - систем за кретање
госуда,´рственный аппара,´т - државни аппарат
аппарату,´ра ж. собир. апаратура, инструменти
аппендици,´т м. мед. апендицит, слепо црево
аппети,´т м. 1.апетит 2. жеље
дразни,´ть аппети,´т - изазивати жеље
прия,´тного аппети,´та! - пријатно!
апре,´ль м. април
апре,´льский априлски
апте,´ка ж. 1.апотека, дрогерија 2. прецизно чисто
апте,´карь м. апотекар
как в апте,´ке - као у апотеци, все на свом месту, чисто
апте,´чка ж. кутија прве помоћи, прва помоћ
апте,´чный апотекарски
апчхи,´! межд. апћиха
ара,´б м. Арабљанин, Арапин
ара,´хис м. кикирики
арбу,´з м. лубеница
арбу,´зный од лубенице
аргенти,´н|ец м. Аргентинац, ~ка ж. Аргентинка
арго,´ нескл. арго, жаргон
аргумента,´ция ж. аргументација
аре,´на ж. арена, поприште, сцена
аре,´на де,´ятельности - поприште делатности
междунаро,´дная аре,´на - међународна сцена
аре,´нда ж. 1. аренда, закуп 2. аренда, арендна плата
сдать в аре,´нду - дати у закуп
аре,´ст м. арест, хапшење
взять под аре,´ст- ухапсити
наложи,´ть аре,´ст на иму,´щество - запленити имовину
дома,´шний аре,´ст - кућни притвор
аресто,´ванный м. ухапшеник, заточеник, затвореник
арестова,´ть ухапсити, заробити
аристокра,´т м. аристократа, племић
аристократи,´ческий, аристократи,´чный аристократски, племићки
аритми,´я ж. мед. аритмија
арифме,´тика ж. аритметика
а,´рия ж. арија
арка,´н м. ласо, омча
Арктика,´ ж. Арктик
аркти,´ческий арктички
арлеки,´н м. 1. харлекин, кловн 2. лакрдијаш
арме,´ец м. воен. војник, редов
арме,´йский војнички
а,´рмия ж. армија, војска
де,´йствующая а,´рмия - регуларна војска.
армя,´н|ин м. Јерменац , ~ка ж. Јерменка
арома,´т м. арома, мирис
аромати,´ческий, арома,´тный, аромати,´чный ароматичан, ароматан, миришљав
арсена,´л м. арсенал, оружарница, база
арсена,´л зна,´ний - ба,´за зна,´ња
арта,´читься инатити се
не арта,´чься! - не буди тврдоглав!
артезиа,´нский артешки
артезиа,´нский коло,´дец - артешки бунар
арте,´ль ж. задруга
арте,´рия ж. 1. анат. артерија 2. пут
во,´дная арте,´рия - река
артиллери,´йский артиљеријски
артилле,´рия ж. артиљерија
дальнобо,´йная артилле,´рия - далекометна артиљерија
зени,´тная артилле,´рия - противоваздушна одбрана
арти,´ст м. 1 глумац, артист, артиста мајстор
арти,´ст своего,´ де,´ла - мајстор свог заната
артисти,´ческая ж. сущ. соба за глумце, свлачионица, гардероба
артисти,´ческий 1.глумачки 2.искусан, перфектан
артисти,´ческая рабо,´та - перфектан посао
арти,´стка ж. глумица
артри,´т м. мед. артритис
а,´рфа ж. харфа
арфи,´ст м. харфиста
