Table Of ContentФилозофски факултет, Универзитет у Београду │ 2022.
Милица Весковић Анђелковић
Мирјана Бобић
Стефан Јанковић
Ризици и шансе савремених
миграција
БЕОГРАД | 2022.
Милица Весковић Анђелковић
Мирјана Бобић
Стефан Јанковић
Ризици и шансе савремених миграција
Прво издање, Београд 2022.
Издавач
Универзитет у Београду – Филозофски факултет,
Институт за социолошка истраживања,
Чика Љубина 18–20, Београд 11000, Србија
www.f.bg.ac.rs
За издавача
Проф. др Данијел Синани,
декан Филозофског факултета у Београду
Рецензенти
Проф. др Мирјана Рашевић,
Институт друштвених наука
Проф. др Јован Филиповић,
Факултет организационих наука Универзитета у Београду
Доц. др Милена Токовић,
Географски факултет Универзитета у Београду
Лектура и коректура
Невена Мрђеновић
Дизајн корица
Ивана Зорановић
Припрема за штампу
Досије студио, Београд
Штампа
ЈП Службени гласник, Београд
Тираж
200
ISBN 978-86-6427-240-7
Ова монографија је настала у оквиру научноистраживачког
пројекта Човек и друштво у време кризе, који финансирају
Филозофски факултет Универзитета у Београду и
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Владе Републике Србије
| 5
Садржај
7 | Увод
20 | Референце
Милица Весковић Анђелковић
23 | Друштвена и технолошка умреженост
српске дијаспоре
23 | Увод
27 | Умреженост из перспективе миграција
33 | Дијаспора и умрежено друштво
40 | Интернет и друштвене мреже у функцији
акумулације капитала дијаспоре
45 | Улога интернета и друштвених мрежа у креирању
социјалног капитала
50 | Методологија и анализа узорка
57 | Умрежавање српске дијаспоре и мреже
као потенцијални ресурс на микро и мезо нивоу
68 | Закључак
72 | Референце
6 | Ризици и шансе савремених миграција
Мирјана Бобић
79 | Дијаспора у функцији развоја Србије
79 | Увод
90 | Теоријски оквир: везе миграција и развоја
96 | Спремност да се улаже у Србију
100 | Повратак у Србију
108 | Дијаспора и доносиоци одлука у Србији
117 | Закључак
122 | Референце
| Стефан Јанковић
127 Нова клима климатске мобилности?
Антропоцен и изазови климатских миграција
127 | Нова клима климатске мобилности
134 | Неомалтузијански „притисак окружења”:
алармизам и максималистички приступ
138 | Између рањивости и прилагођавања:
апорије минимализма
147 | Иза климатских миграција: мозаик мобилности
154 | Антропоцен, планетарне мобилности и Terra mobilis
159 | Уместо закључка: климатска правда или,
како примирити популационе изазове
167 | Референце
179 | Закључне напомене
185 | Референце
| 7
Увод
Према последњем објављеном извештају Међународне
организације за миграције у свету је 2020. године реги-
строван 281 милион међународних миграната, или 3,6% укуп-
не светске популације, што је пораст у односу на 2019. годи-
ну, када је забележено 272 милиона (3.5% света), (IOM, 2022).
Као што видимо, пандемија ковид-19 није утицала на опадање
мобилности, напротив, настављен је вишедеценијски узлазни
тренд. Наиме, у последњих педесет година број међународних
миграната је више него утростручен, будући да је 1970. ова по-
пулација бројала 84.5 милиона или 2,3% становништва света1.
1 Под међународним мигрантом се подразумева особа која је ван земље свога
порекла или земље чије држављанство поседује, без обзира да ли борави дуже
или краће време, односно да ли има важећа документа или не, рецимо код тзв.
ирегуларних миграната. Под избеглицом се подразумева лице које је напустило
своју земљу порекла или уобичајеног боравка, те не жели да се у њу врати, под
основаном сумњом страха од прогона по основу расе, религије, националности,
припадности некој социјалној групи или политичком опредељењу. Под тра-
жиоцем азила се мисли на лице које је поднело захтев за међународну заштиту,
те уколико је добије, прелази у статус избеглице. Интерно расељена су лица која
услед претњи угрожавања живота и имовине напуштају своје куће и прелазе
на другу територију, али у границама своје државе порекла, за разлику од из-
беглице и азиланта који прелазе међународну границу. Климатска миграција
је покретање лица или групе, који су због изненадне или постепене промене у
окружењу настале услед климатских узрока, принуђени да напусте своје уоби-
чајено место боравка, привремено или трајно, у оквиру државе или преко гра-
8 | Ризици и шансе савремених миграција
Такви трендови су постали посебно изражени у претходној
деценији, с наглим порастом броја избеглица, тражилаца ази-
ла и интерно расељених лица, али и због драстичних промена
у територијалним обрасцима миграција и рутама. Наиме, број
међународних миграната се удвостручио од 1990. године, дос-
тигавши 272 милиона у 2019. години, од чега је две трећине као
коначно одредиште одабрало неку од двадесет, углавном висо-
коразвијених земаља. Истовремено, укупни број избеглица и
тражилаца азила је порастао за око 13 милиона између 2010.
и 2017. године, док је у претходној деценији такође примећено
да су се удвостручила и принудна расељавања, достигавши 80
милиона људи 2020. године. Битна промена у овим обрасцима
јесте и та да се приближно 37% глобалних миграција одвија-
ло кроз нерегуларне преласке државних граница (Arslan et al.,
2014; IOM, 2022; OECD, 2021; UN, 2019).
Посматрано према регионима, Европа је одредиште нај-
већег броја међународних миграната (30,9%), иза које следи
Азија (30,5%). Северна Америка је дестинација сваког петог
исе љеника (20,9%), иза које следи Африка (9%). Око 5,3% миг-
раната се населило у Јужну Америку и Карибе, а 3,3% у Оке-
анију. Ако се посматра на нивоу држава, САД остају најпри-
влачнија дестинација са око 51 милион усељених. Следи
Немачка са око 16 милиона, док је на трећем месту Саудијска
Арабија са 13 милиона. На четвртом и петом месту врха свет-
ске листе су Руска Федерација и Велика Британија, са 12, од-
носно 9 милиона имиграната. Међу земљама порекла, Индијци
су на првом месту, са 18 милиона својих сународника у ино-
странству. Мексико је на другом месту, са око 11 милиона, за-
тим следе Руска Федерација и Кина (10,8, односно 10 милиона).
нице. Климатски мигранти су расељени који, дакле, углавном, мада не нужно,
остају у оквиру територије своје државе, те добијају помоћ и заштиту домаћих
власти, па се ређе користи појам климатске избеглице (climate migrant, displaced
perons). Климатска миграција је поткатегорија ширег појма – срединске мигра-
ције (environmental migration), (уп: IOM, 2019).
Увод | 9
Пета је Сиријска Арапска Република чијих око 8 милиона
грађана је прешло границу, најчешће као избеглице и тра-
жиоци азила услед ратних дејстава током претходне деценије.
Посматрано по полу, благо је повећан удео жена у попула-
цији међународних миграната, којих је 2020. године било 135
милиона (3,5% светске популације жена), а 2019. године – 130
милиона (3,4%). Мушкарци су још увек доминантни (146 ми-
лиона или 3,7% у 2020), са порастом у односу на 2019. годину
(141 милион или 3,6%). Међу мотивима међународних мигра-
ција доминирају економске, радне или вољне миграције, па је
тако 2019. године, Међународна организација рада регистро-
вала 169 милиона радних миграната, што је пораст у односу на
2017. годину (164 милиона). Скоро 90 милиона је било хума-
нитарних миграната (избеглице, тражиоци азила, интерно ра-
сељени, итд.), односно њихов је број повећан у односу на 2019.
годину, када их је било 84,8 милиона (уп: IOM, 2022)2.
У 2020. години је регистровано 30,7 милиона догађаја –
тзв. природних катастрофа, што је значајан пораст у односу на
годину раније (24,9 милиона) који су узрок интерних мигра-
ција, односно присилниог расељавања становника. Сомалија и
Етиопија су у том погледу водеће земље, где се посебно истиче
првоспоменута, са огромним бројем расељених услед великих
киша и последичних поплава. Овим бројевима треба додати
и оружане сукобе и насиље, као узроке присилних миграција
широм света, којих је у 2020. години било 9,8 милиона (више
него у 2019. години, када је било 8,6 милиона).
2 Подела на економске и неекономске или вољне и хуманитарне мигранте је
више аналитичка него емпиријски заснована, јер се ови мотиви у стварности
преплићу. Избеглице, жртве трговине људима, жене и деца жртве насиља, не-
документовани мигранти, итд., теже да се домогну територија и држава где су
им боље прилике за заштиту и опстанак, а економски мигранти често користе
законе и прописе који регулишу азил или избеглиштво да би лакше обезбедили
останак и боравак на страној територији и сл. Отуда и званични документи др-
жава данас више користе појам „мешовитих” миграционих токова (уп: Bobić &
Šantić, 2019).
