Progonjenik i bogorodica

142 Pages·1984·4.187 MB·Bosnian

by  Isnam Taljić

ISNAM PROGONJENIK
TALJIC
I BOGORODICA
o Ivankovic,
ekulic
ISNAM PROGONJENIK
TALJIC
I BOGORODICA
o Ivankovic,
ekulic
SKELAR
Sin skelara Behaije, iz Skela1I1a, ibio je mrzovoljan.
Opet ce morati na rijetku:
»Pa da bar nebo nije olovno. Pa da su bar magte
manje. Pa da bar ... Ovako, kise su svru noc lijevale i
voda sad tutnji od svojih strarna, ,a jos ce opet i iz neba
zaplj,usnuti. Kao da je pridosao vodeni smak svijeta.-«
Za ovakvih jesemi Drina samu sebe ispravlja. Vode
provale krud im je najblize, ne mareci za prepreke, i,
gdje je god moguce, izbjegavaju krivine ranijeg korita,
pa precacima nastavljaju ili: pomahnitalo unistavaju
ravnice.
Skelarima je ponajtegobnije. Nijedan od camdzija
ne prromalja rnosa na ovu molavu. Ni splavari nisu u
poslu, jer nikome ne pada na pamet da bude na sjeci.
A, svima ce, nekako, celjad prezivjeti. Samo skelarima
mira nema. Oni su vodena spona carskih dmmova izme
du dva ejaleta, bosaruskog i srbijanskog, i ruvijek ima ne
ko kome je cilj na dmgoj obali.
Zato je Hakiji:n siJpljivi otac Behaija jednako za
peo, pa od ,rane zore skripi istrosenim glasom:
-- Hajde, Hakane, ziv i zdrav bio, hajde se pridigni,
pa na Drinu. Valja ovoj djecurliji hljebom usta zacepiti.
Hajde, moj sinak ...
»Izem ti zivot skelarski, zdiravlje a,kelarsko, djecu
skelars,ku i hljeb skelarski«, odsucivao je svoj gnjev
Hatkija, ali mu druge nije bilo; valjalo mu je na Drimu.
»Ako nesreca ima i srece, ako je nesreca kao stap
ili kao zivoit -· pa ima dva kraja, onda danas nece biti
musterije. I najveca budala je dovoljno pametna da ne
promalja nosa ispod st,rehe, a kamoli da joj jos na um
padne tioliko teska misao da bas danas kani preko Dri-•
ne«, tjesio je sebe Harkija, zvan i Hakan i Hako, sin
5
SKELAR
Sin skelara Behaije, iz Skela1I1a, ibio je mrzovoljan.
Opet ce morati na rijetku:
»Pa da bar nebo nije olovno. Pa da su bar magte
manje. Pa da bar ... Ovako, kise su svru noc lijevale i
voda sad tutnji od svojih strarna, ,a jos ce opet i iz neba
zaplj,usnuti. Kao da je pridosao vodeni smak svijeta.-«
Za ovakvih jesemi Drina samu sebe ispravlja. Vode
provale krud im je najblize, ne mareci za prepreke, i,
gdje je god moguce, izbjegavaju krivine ranijeg korita,
pa precacima nastavljaju ili: pomahnitalo unistavaju
ravnice.
Skelarima je ponajtegobnije. Nijedan od camdzija
ne prromalja rnosa na ovu molavu. Ni splavari nisu u
poslu, jer nikome ne pada na pamet da bude na sjeci.
A, svima ce, nekako, celjad prezivjeti. Samo skelarima
mira nema. Oni su vodena spona carskih dmmova izme
du dva ejaleta, bosaruskog i srbijanskog, i ruvijek ima ne
ko kome je cilj na dmgoj obali.
Zato je Hakiji:n siJpljivi otac Behaija jednako za
peo, pa od ,rane zore skripi istrosenim glasom:
-- Hajde, Hakane, ziv i zdrav bio, hajde se pridigni,
pa na Drinu. Valja ovoj djecurliji hljebom usta zacepiti.
Hajde, moj sinak ...
»Izem ti zivot skelarski, zdiravlje a,kelarsko, djecu
skelars,ku i hljeb skelarski«, odsucivao je svoj gnjev
Hatkija, ali mu druge nije bilo; valjalo mu je na Drimu.
»Ako nesreca ima i srece, ako je nesreca kao stap
ili kao zivoit -· pa ima dva kraja, onda danas nece biti
musterije. I najveca budala je dovoljno pametna da ne
promalja nosa ispod st,rehe, a kamoli da joj jos na um
padne tioliko teska misao da bas danas kani preko Dri-•
ne«, tjesio je sebe Harkija, zvan i Hakan i Hako, sin
5
sipljivog skelara Behaije, ruI11Uk bivseg skelara Nurije, - Ne prevozim ma.igarce. I dosta! - prois:ill.da Ha
praunuk jos bivsijeg Hilmije, a i sam skelar, eto. ki}a. - Magarci ste, i nisita druikoiji, kad po ovom ne
vaiktu jos i mene magarcirte.
Nad Viratolomcem su bljestale munje i drmali gro
movli na bosanskoj strani. Sagovomilk je bio uporan:
- To se ale jebu s nebesima - zavrista Hakan, - Ha - ha! E, to si dobrn relkao. Ha - ha! Nego,
ovaj navalio. Hoce u Bos:nu.
ali za sebe, jer ga od siline naleta pljuska niko ne bi
cuo, i da ima koga. Hakan ga nije slusao, . jer se zagledao u drugog do
Cizme s,u mu propadale u glib, pa krenu zaobilazno, sljaka.
kuda je znao da je malko cvrnce. Smrknuto mru se unese u lice, aLi ga zatece smiren
pogled. Te se oci polagano zatvorise i opet im se kapci
Skela je stajala gdje je i ostavfo juce, samo sto
raskri'lise. Haikija osjeti da je to kao pozdrav i svoj po
vise inije bila uz obalu, jer se obala izmakla i voda
gled zadrza u nezinaincevim oc:irrna. Putnik je gledao
zaiplavila citavu njiviou, prijeteci da se i kuci primakne. 1
prodorno, ali odsurt:no, pa kad je shvatio da ga skelar
- Pu, jebem ti vodu Drinu! - rece Hakija, pa
uporno gleda, neznanac se cudno osmjehnu. Jednom,
ohrisa usta, od la:krta do sake i opet do lakta, kao da je
dvaput. Nije to ucinio rustima, samo ocima. Kao da je
nesto pomasno i1i secerli pojeo. I bi mu lakse.
iz tih ociju .bljeskala neka isikrica koja je inaznacavala
Zakratko.
radovanje njegovog sitnog i dugim putem iznrureno.g
Pred ocima mu se zamracise cetiri prilike: dva ma tijela.
garca, podobrn natovarena, i dva covjeika, jedan umo Zatecen takvom ljudskom tan,ahnoscu u ovom su
tan u gunj, pa je izgledao jos krupniji naspram svoga rovom danu, Hakan se okrenu oinom krrupnijem:
tarnkovijastog saputnika.
- Miilrnjlo, koji ti je ovaj?
- Kauri ! Ko bi drugi . . . - zaguinjda skela,ra srta - Cudotvorac, aga Haikija ! - obradova se covjek
rog sin. u gunju. - On je cudotvorac !
Bilo je dookan da se vcr:ati. Onaj krupniji pride i
Cudotvorac? - razrogaci Ha:kan oci.
nakloni se:
- J este, aga Hakija, jeste ! Cudotvorac !
- Zdravo osvanuo, Hakija ! glas je bio podila-
- Podjebavas, biva ! Mene si nasao da podjebavas !
zeci.
obrecrnu se Hakan na Mikajla.
- Zajebi! - odbrusi Haikija.
- Sabahajrosum, aga! - glas se i dalje umiljavao. - DaLeko od toga. Vazan je covjeik. Vafan! Nisam
111i ja vjerovao, ali ima cageta iz Carigrada !
- Dfabe ti je, ne prevozim magarte.
Valjda su se znali, dobro znali, valjda je covjek u - Iz Carigrada, velis ! - podsmjehivao se Hakan.
gunju bio injegov znanac, cesrta musterija, sta Ii, pa je - Cuj ti, kaurina: iz Carigrada cagerta !
poznavao skelarovu prijekost, te odmah bi pripravan za - J este, salju ga iz Ca'l'igrada, a ne vidi se da je
1
:nagodb,u : , • bogatas, a nije ni kakav koji se oko vlasti bavi, cudan
- Dobro, bice po tvojoj. Tovare cemo rastovariti i svat. Po njemu se ne bi reklo da je vafan, a vafan je.
ostaviti. Procitao memi pop sabacki njegova fageta. Pise da je
- O:nda je u redu, a ja 6u. kuci - mrgodio se vazain covjek, cudortvorni majstor zivopisac. On moze s
Hakija. bojama sve. Sve !
- Re!koh, la(ko cemo se nagoditi. Oba magarca cemo - Kod mene ti, Milkajio, ne vaze carigradska ca
odtovari1Ji.. Neka ih i'za tvoje kuce, da mene sacekaju; ja geta. Kao sfo boli briga sultane i vezire za mu'lom, tako
cu uhrzo nazad. i mene za njinna. Ali, preves6u vas.
6 7
sipljivog skelara Behaije, ruI11Uk bivseg skelara Nurije, - Ne prevozim ma.igarce. I dosta! - prois:ill.da Ha
praunuk jos bivsijeg Hilmije, a i sam skelar, eto. ki}a. - Magarci ste, i nisita druikoiji, kad po ovom ne
vaiktu jos i mene magarcirte.
Nad Viratolomcem su bljestale munje i drmali gro
movli na bosanskoj strani. Sagovomilk je bio uporan:
- To se ale jebu s nebesima - zavrista Hakan, - Ha - ha! E, to si dobrn relkao. Ha - ha! Nego,
ovaj navalio. Hoce u Bos:nu.
ali za sebe, jer ga od siline naleta pljuska niko ne bi
cuo, i da ima koga. Hakan ga nije slusao, . jer se zagledao u drugog do
Cizme s,u mu propadale u glib, pa krenu zaobilazno, sljaka.
kuda je znao da je malko cvrnce. Smrknuto mru se unese u lice, aLi ga zatece smiren
pogled. Te se oci polagano zatvorise i opet im se kapci
Skela je stajala gdje je i ostavfo juce, samo sto
raskri'lise. Haikija osjeti da je to kao pozdrav i svoj po
vise inije bila uz obalu, jer se obala izmakla i voda
gled zadrza u nezinaincevim oc:irrna. Putnik je gledao
zaiplavila citavu njiviou, prijeteci da se i kuci primakne. 1
prodorno, ali odsurt:no, pa kad je shvatio da ga skelar
- Pu, jebem ti vodu Drinu! - rece Hakija, pa
uporno gleda, neznanac se cudno osmjehnu. Jednom,
ohrisa usta, od la:krta do sake i opet do lakta, kao da je
dvaput. Nije to ucinio rustima, samo ocima. Kao da je
nesto pomasno i1i secerli pojeo. I bi mu lakse.
iz tih ociju .bljeskala neka isikrica koja je inaznacavala
Zakratko.
radovanje njegovog sitnog i dugim putem iznrureno.g
Pred ocima mu se zamracise cetiri prilike: dva ma tijela.
garca, podobrn natovarena, i dva covjeika, jedan umo Zatecen takvom ljudskom tan,ahnoscu u ovom su
tan u gunj, pa je izgledao jos krupniji naspram svoga rovom danu, Hakan se okrenu oinom krrupnijem:
tarnkovijastog saputnika.
- Miilrnjlo, koji ti je ovaj?
- Kauri ! Ko bi drugi . . . - zaguinjda skela,ra srta - Cudotvorac, aga Haikija ! - obradova se covjek
rog sin. u gunju. - On je cudotvorac !
Bilo je dookan da se vcr:ati. Onaj krupniji pride i
Cudotvorac? - razrogaci Ha:kan oci.
nakloni se:
- J este, aga Hakija, jeste ! Cudotvorac !
- Zdravo osvanuo, Hakija ! glas je bio podila-
- Podjebavas, biva ! Mene si nasao da podjebavas !
zeci.
obrecrnu se Hakan na Mikajla.
- Zajebi! - odbrusi Haikija.
- Sabahajrosum, aga! - glas se i dalje umiljavao. - DaLeko od toga. Vazan je covjeik. Vafan! Nisam
111i ja vjerovao, ali ima cageta iz Carigrada !
- Dfabe ti je, ne prevozim magarte.
Valjda su se znali, dobro znali, valjda je covjek u - Iz Carigrada, velis ! - podsmjehivao se Hakan.
gunju bio injegov znanac, cesrta musterija, sta Ii, pa je - Cuj ti, kaurina: iz Carigrada cagerta !
poznavao skelarovu prijekost, te odmah bi pripravan za - J este, salju ga iz Ca'l'igrada, a ne vidi se da je
1
:nagodb,u : , • bogatas, a nije ni kakav koji se oko vlasti bavi, cudan
- Dobro, bice po tvojoj. Tovare cemo rastovariti i svat. Po njemu se ne bi reklo da je vafan, a vafan je.
ostaviti. Procitao memi pop sabacki njegova fageta. Pise da je
- O:nda je u redu, a ja 6u. kuci - mrgodio se vazain covjek, cudortvorni majstor zivopisac. On moze s
Hakija. bojama sve. Sve !
- Re!koh, la(ko cemo se nagoditi. Oba magarca cemo - Kod mene ti, Milkajio, ne vaze carigradska ca
odtovari1Ji.. Neka ih i'za tvoje kuce, da mene sacekaju; ja geta. Kao sfo boli briga sultane i vezire za mu'lom, tako
cu uhrzo nazad. i mene za njinna. Ali, preves6u vas.
6 7
- To ti necu zaboraviti ! - prsio se Mikajlo. Medutim, Driina je bila hirovitija nego sto je ske
- Nemam ja :nista od tog tvoga. Da nisi dobre pare lara iskustvo rna:ucilo.
izvukao, ne bi ni krenuo s ovime po bozijoj molavi. I, poceli su se nadmudrivati, skelar i njegova rije
Pametan si ti da bi se lioma-tao po ovakvom nevremenu, ka. Bonild su se do unis-tenja. Drina se poigrnvala s
dobro pameitan. Nego, ja zbog tog covjeka. Vi.dim da je otkacenom skelom, zakretala je, okretala, pa svojim to
nekakav; kako da ti kazem, kad ni sebi ne umijem da kom nosila. Skelar joj se :nije dao. Opirao se. Proinalazio
objasnim, ali je, eto, nekakav. Drukciji. Razumijes Ii? je u sebi snagu kad se cinilo da je malaksao i izna
A jos je i izdaleka, reklo bi se ... lazio naciine o kojima mu nijedan skelar nije pripovije
dao, jer ni iz najstarijih predanja :nije ouo o slicnoj
Za Haka:nom do skele dogatlja i cudnovat putnik.
nevol,ji.
Mikajlo je vec odtovario magarce i privezao ih za
Utom su se primakli Janji.
rogove pod strehom skelarove kuce, a potom drvene
Skelar je znao da mora pobijedi1ti prije same Janje,
kutije, sve jednu po jednu, sest ili sedam ih je bilo, do
vuklja do skel,e; osjecalo se da su kutije teske. i1i ce Drina pobijediti.
Pred Janjom ima kruzna krivina, a u samoj Janji
Mvkajlo zasjede na jednu od k,u:tija, pa rukom po
- Dri:na se lomi na lakat. Na tom foku Drina se nikad
nudi i saputnika, ali on, pokretom ruike, odbi. Ostade
nije ispravila i Hakija je sig,uirao da nije ni sada, nego
stojeci kraj skelara.
da je tu i sada sva u svom kori,tu. Ako dotle dodu, ra
Pljusak je i dalje probijao nepodignuitu maglu, ur
crunao je, raznijece ih.
likanje vjetra se nadglasavalo s hukom Dri:ne, ali se
Na prvom zavijutku, namislio je skelar, voda se raz
skela nekako primace sredini rijeke. Bi.lo je jasno da
lila i imace vremena -- kolri.ko da se povuce dobar dim
nema nikakvog smisla dalje navoditi skelu protiv po
i,z lule - da skelu izmakne sasvim ulijevo i da zavrsi
bjesnjele Drine i mahnitog neba.
na nekoj orainici. Ako ne uspije, gotovo je. Tu je Drina
- Dzabe je, puci ce sajla ! - rece Hakija i prihvati razbila mnoge splavaire i ,splavove i kad je zna1mo ma
se motike. -- Puci ce ... nje plahovi!ta, pogotovo ce to uciniti s otikin,utom ske
Sajla puce. lom i njenim nesrecni!:!ima.
Mikajlo zapomaga. Janja se :naziralia kroz maglu i kisu.
- Ne sluti mi zle slutnje! - prodera se Hakija. Mikajlo je vec bio izgubio glas od silovite pomaglja
- Zlo je, Hakane, zlo ! - ridao je iz sveg glasa vije, dok je njegov zagonetni saputnik i dalje stajao, po
Miikajlo. vijao se, teturao, ali stajao.
- Nije zlo. Spustao sam splav i po gorem, izvuci Najednom Hakija zavika:
cu nas i iz ovog . na skeli ! -- nadvriskivao je Hakan - Sada, sada ! Stoj, Drino vodo, stoj !
Mikajla, Drinu i kisu. Kao da kroti neukrotivog vra:nca, kao pehlivan na
Tako je od nj1hove skele'ostao samo splav. zici jednom na vasaru u ZVl()niku, kao ...
Skela im je po~tala splav. Ne, bio je kao on: Ifakija.
Hakija je motkom upirao cas u jednu, pa u drugu Trckarao je s kraja na kraj skele, zabadao motkom,
s,tranu, oblri.jetajuci po brvnima, dok skelu ne prepusti i odupiirao se cijelim tijelom.
vodi, da ih voda nosi. -- Stoj, Drino vodo, stoj !
Hakija je dobro z:nao Drinu: pomalo ce zasijecati Uzjahao je neuzjahivanog viranca, pehldva:n je pre
talase ulijevo, da skelu koliiko-toliko zauzda; i Driinu sao po z1c1 razapetoj nad ambisom, Ddina je posustala,
ispod nje. pa zastala !
8 9
- To ti necu zaboraviti ! - prsio se Mikajlo. Medutim, Driina je bila hirovitija nego sto je ske
- Nemam ja :nista od tog tvoga. Da nisi dobre pare lara iskustvo rna:ucilo.
izvukao, ne bi ni krenuo s ovime po bozijoj molavi. I, poceli su se nadmudrivati, skelar i njegova rije
Pametan si ti da bi se lioma-tao po ovakvom nevremenu, ka. Bonild su se do unis-tenja. Drina se poigrnvala s
dobro pameitan. Nego, ja zbog tog covjeka. Vi.dim da je otkacenom skelom, zakretala je, okretala, pa svojim to
nekakav; kako da ti kazem, kad ni sebi ne umijem da kom nosila. Skelar joj se :nije dao. Opirao se. Proinalazio
objasnim, ali je, eto, nekakav. Drukciji. Razumijes Ii? je u sebi snagu kad se cinilo da je malaksao i izna
A jos je i izdaleka, reklo bi se ... lazio naciine o kojima mu nijedan skelar nije pripovije
dao, jer ni iz najstarijih predanja :nije ouo o slicnoj
Za Haka:nom do skele dogatlja i cudnovat putnik.
nevol,ji.
Mikajlo je vec odtovario magarce i privezao ih za
Utom su se primakli Janji.
rogove pod strehom skelarove kuce, a potom drvene
Skelar je znao da mora pobijedi1ti prije same Janje,
kutije, sve jednu po jednu, sest ili sedam ih je bilo, do
vuklja do skel,e; osjecalo se da su kutije teske. i1i ce Drina pobijediti.
Pred Janjom ima kruzna krivina, a u samoj Janji
Mvkajlo zasjede na jednu od k,u:tija, pa rukom po
- Dri:na se lomi na lakat. Na tom foku Drina se nikad
nudi i saputnika, ali on, pokretom ruike, odbi. Ostade
nije ispravila i Hakija je sig,uirao da nije ni sada, nego
stojeci kraj skelara.
da je tu i sada sva u svom kori,tu. Ako dotle dodu, ra
Pljusak je i dalje probijao nepodignuitu maglu, ur
crunao je, raznijece ih.
likanje vjetra se nadglasavalo s hukom Dri:ne, ali se
Na prvom zavijutku, namislio je skelar, voda se raz
skela nekako primace sredini rijeke. Bi.lo je jasno da
lila i imace vremena -- kolri.ko da se povuce dobar dim
nema nikakvog smisla dalje navoditi skelu protiv po
i,z lule - da skelu izmakne sasvim ulijevo i da zavrsi
bjesnjele Drine i mahnitog neba.
na nekoj orainici. Ako ne uspije, gotovo je. Tu je Drina
- Dzabe je, puci ce sajla ! - rece Hakija i prihvati razbila mnoge splavaire i ,splavove i kad je zna1mo ma
se motike. -- Puci ce ... nje plahovi!ta, pogotovo ce to uciniti s otikin,utom ske
Sajla puce. lom i njenim nesrecni!:!ima.
Mikajlo zapomaga. Janja se :naziralia kroz maglu i kisu.
- Ne sluti mi zle slutnje! - prodera se Hakija. Mikajlo je vec bio izgubio glas od silovite pomaglja
- Zlo je, Hakane, zlo ! - ridao je iz sveg glasa vije, dok je njegov zagonetni saputnik i dalje stajao, po
Miikajlo. vijao se, teturao, ali stajao.
- Nije zlo. Spustao sam splav i po gorem, izvuci Najednom Hakija zavika:
cu nas i iz ovog . na skeli ! -- nadvriskivao je Hakan - Sada, sada ! Stoj, Drino vodo, stoj !
Mikajla, Drinu i kisu. Kao da kroti neukrotivog vra:nca, kao pehlivan na
Tako je od nj1hove skele'ostao samo splav. zici jednom na vasaru u ZVl()niku, kao ...
Skela im je po~tala splav. Ne, bio je kao on: Ifakija.
Hakija je motkom upirao cas u jednu, pa u drugu Trckarao je s kraja na kraj skele, zabadao motkom,
s,tranu, oblri.jetajuci po brvnima, dok skelu ne prepusti i odupiirao se cijelim tijelom.
vodi, da ih voda nosi. -- Stoj, Drino vodo, stoj !
Hakija je dobro z:nao Drinu: pomalo ce zasijecati Uzjahao je neuzjahivanog viranca, pehldva:n je pre
talase ulijevo, da skelu koliiko-toliko zauzda; i Driinu sao po z1c1 razapetoj nad ambisom, Ddina je posustala,
ispod nje. pa zastala !
8 9
Haikan je vec brtlsao celo, uvjeren da je pobijedio M~kajlo je vec bio upoznao takvu narav svog cud
rrjeku, kad se po njemu i po motki u njegovim ruka rnog saputnjlka i nije naiazio za potrebno da o tome
ma, poput vuka na vuka u vucijoj borbi, bad krhki razmisija. Hakan se vec bio pokajao sto je i pitao, ali
Mikajlov sapuimik. Hakija u trenu shvati, pa se i sam jos nije bio nacisto u svojim razmisijanjima kakav je
svom snagom navali na motku. covjek taj Longin, premda je u svim si:buacijama donosio
Taj neki izmenad,ni vir, koji je Drina preko noci sebi b!l'Ze, svoje, zakijucke.
darovala, o.stade im po strani. Potom, jos jedan dugi Longin je odgovarao u sebi, samom sebi, na Haka
zaveslaj motkom, pa jos jedan takav i skela zastade novo pitanje:
u plicaku. »Boze, skeiar Hakan, kome je voda zivot i kome
Hakija odhuknu i sakom razatre celo, mok!l'o od voda daje da zivi i oduzima mu zivijenje, taj Hakan,
kise i znoja. Isto ucini i neznanac. Pa, kao po dogovoru koji sav protdce i otice s ovom vodom Drinom, postav
pruzise desnice za cestitanje jedarn drugome. Ija meni, neznancu, svoje vjeci'to pitanje: je Ii covjek
od biata. Vodeni covjek o covjeku od biata. Blato i vo
Sutljivi stranac preduhitri skelara:
da. Skeiar uvijek misli o obalama. I kad ne spava, i
- Ja sam zadivljen! - rece, a na oci samo sto mu
kad spava, svega ga ispunjavaju obale, a na obalama
111e navrijese suze od uznosiite iskrenosti.
o:ndje gdje prestaje voda i gdje nestaje jedini pravi
Hakan, u cudu, osjeti da ga je Drina zauvijek zbli
zivot skelara Ha:kana, tu skelara ceka mulj, glib, ka
zila s tim covjekom, Miikajlovim cudotvorcem, kome ni
Ijuza, mokrina zemlje, a sve je to, ipak, samo blato.
imena ne zna.
I, sad on mene, neznanca Longina, pita 'je Ii' i sam
- Ja sam Hakija, skelar, Hakan, svejedno. Skela
odgovara 'jeste'.«
rov .sin. I ocev otac je na Drini zivot ostavio. I nje
- Znas, Hakane, time se dmgi bave, dmgi svoje
govog oca otac zivio je od Drine.
tvrde ili proturaju, ja ne tvrdim, samo mislim da nije.
- Moje ime je Longin. Majstor Longin. Ljudi se Mozda je od vode.
dive onome sto ja cinim, a ja sam zadivljen tvojom - Sita nije? - rasiri oci Mikajio i njima pmstrijeli
um:jesnoscu. Ovo tvoje, malocas na Drini, to je zivot, a Longina.
to je divljenje. - Ja kazem Hakanu svoje misljenje: covjek nije od
- Izdaleka si? - prekide ga Hakan. blata - smireno odgovori Longin.
Longin je opet sutio; kao i na skeli, kao i pnJe - Kako nije? - zabezeknu se Hakan.
skele, ali: cuo je pitanje skelara Hakije i podugo se
- Crkva kaze: od biata je covjek ! - protivio se
promisljao da odgovori ...
Mikajlo.
- Idem iz daljine - rece i otpuhnu, kao Hakan
- E, nije od biata; samo neka nije po kaurskom !
kad se skela smirila.
- zainati Hakija.
- Znam. Vidim. N ego, pitam, onako, da vidim jesi
- I Kur'an kaze da je od blata ! - likovao je Mi-
Ii voijan da me saslusas. N esto bih te, kao, priuplitao.
kajlo.
- Red Hakane. - Ma, sta mi rece ! Ti? Mora da si citao. Gdje ccs
Longinove oci kao da su postale usi, ali je Haka ti citati? ! Sam kazes, maio prije si rekao, da ne znas
nova besjeda bila isuvise kratka: citati. Tako, kao i ti, karuje i hodfa Junuz, ali je i on,
- Je Ii covjek od biata postao? Ja mislim - jeste! kao i ti, nepismen . . . I, znas sta, Mikajlio?
Longin je sasvdm dobro cuo skeiara, ali je popri - Sta, Hakane?
mio izgled kakav je imao i na skeii, i prije skeie, kad se - Ne seri ! Eto, sta. I ne misli da ti tako kazem
Haikija sreo s njegovim ocima na obaii. zbog toga sto se ti mene priibojava•s. J er, ja sam tebe,
10 11
Haikan je vec brtlsao celo, uvjeren da je pobijedio M~kajlo je vec bio upoznao takvu narav svog cud
rrjeku, kad se po njemu i po motki u njegovim ruka rnog saputnjlka i nije naiazio za potrebno da o tome
ma, poput vuka na vuka u vucijoj borbi, bad krhki razmisija. Hakan se vec bio pokajao sto je i pitao, ali
Mikajlov sapuimik. Hakija u trenu shvati, pa se i sam jos nije bio nacisto u svojim razmisijanjima kakav je
svom snagom navali na motku. covjek taj Longin, premda je u svim si:buacijama donosio
Taj neki izmenad,ni vir, koji je Drina preko noci sebi b!l'Ze, svoje, zakijucke.
darovala, o.stade im po strani. Potom, jos jedan dugi Longin je odgovarao u sebi, samom sebi, na Haka
zaveslaj motkom, pa jos jedan takav i skela zastade novo pitanje:
u plicaku. »Boze, skeiar Hakan, kome je voda zivot i kome
Hakija odhuknu i sakom razatre celo, mok!l'o od voda daje da zivi i oduzima mu zivijenje, taj Hakan,
kise i znoja. Isto ucini i neznanac. Pa, kao po dogovoru koji sav protdce i otice s ovom vodom Drinom, postav
pruzise desnice za cestitanje jedarn drugome. Ija meni, neznancu, svoje vjeci'to pitanje: je Ii covjek
od biata. Vodeni covjek o covjeku od biata. Blato i vo
Sutljivi stranac preduhitri skelara:
da. Skeiar uvijek misli o obalama. I kad ne spava, i
- Ja sam zadivljen! - rece, a na oci samo sto mu
kad spava, svega ga ispunjavaju obale, a na obalama
111e navrijese suze od uznosiite iskrenosti.
o:ndje gdje prestaje voda i gdje nestaje jedini pravi
Hakan, u cudu, osjeti da ga je Drina zauvijek zbli
zivot skelara Ha:kana, tu skelara ceka mulj, glib, ka
zila s tim covjekom, Miikajlovim cudotvorcem, kome ni
Ijuza, mokrina zemlje, a sve je to, ipak, samo blato.
imena ne zna.
I, sad on mene, neznanca Longina, pita 'je Ii' i sam
- Ja sam Hakija, skelar, Hakan, svejedno. Skela
odgovara 'jeste'.«
rov .sin. I ocev otac je na Drini zivot ostavio. I nje
- Znas, Hakane, time se dmgi bave, dmgi svoje
govog oca otac zivio je od Drine.
tvrde ili proturaju, ja ne tvrdim, samo mislim da nije.
- Moje ime je Longin. Majstor Longin. Ljudi se Mozda je od vode.
dive onome sto ja cinim, a ja sam zadivljen tvojom - Sita nije? - rasiri oci Mikajio i njima pmstrijeli
um:jesnoscu. Ovo tvoje, malocas na Drini, to je zivot, a Longina.
to je divljenje. - Ja kazem Hakanu svoje misljenje: covjek nije od
- Izdaleka si? - prekide ga Hakan. blata - smireno odgovori Longin.
Longin je opet sutio; kao i na skeli, kao i pnJe - Kako nije? - zabezeknu se Hakan.
skele, ali: cuo je pitanje skelara Hakije i podugo se
- Crkva kaze: od biata je covjek ! - protivio se
promisljao da odgovori ...
Mikajlo.
- Idem iz daljine - rece i otpuhnu, kao Hakan
- E, nije od biata; samo neka nije po kaurskom !
kad se skela smirila.
- zainati Hakija.
- Znam. Vidim. N ego, pitam, onako, da vidim jesi
- I Kur'an kaze da je od blata ! - likovao je Mi-
Ii voijan da me saslusas. N esto bih te, kao, priuplitao.
kajlo.
- Red Hakane. - Ma, sta mi rece ! Ti? Mora da si citao. Gdje ccs
Longinove oci kao da su postale usi, ali je Haka ti citati? ! Sam kazes, maio prije si rekao, da ne znas
nova besjeda bila isuvise kratka: citati. Tako, kao i ti, karuje i hodfa Junuz, ali je i on,
- Je Ii covjek od biata postao? Ja mislim - jeste! kao i ti, nepismen . . . I, znas sta, Mikajlio?
Longin je sasvdm dobro cuo skeiara, ali je popri - Sta, Hakane?
mio izgled kakav je imao i na skeii, i prije skeie, kad se - Ne seri ! Eto, sta. I ne misli da ti tako kazem
Haikija sreo s njegovim ocima na obaii. zbog toga sto se ti mene priibojava•s. J er, ja sam tebe,
10 11