Речник српскохрватскога књижевног jезика. Књига IV

1009 Pages·82.841 MB·Serbian

by  Стевановић Михаjло (уређивач).

РЕЧНИК СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА
ДРУГО ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ
1990
I » 1
Ово издање Речника об]ављено Је захваљуЈући
помоћи Вукове задужбине из Београда
УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР
Уредници:
АКАДЕМИК ДР МИХАИЛО СТЕВАНОВИЋ, ДР СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ,
СВЕТОЗАР МАТИЂ, ДР МИТАР ПЕШИКАН
Помоћни уредници:
СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЂ, ДРАГИЊА ПОПС-ДРАГИЋ, МИЛАН ОДАВИЋ,
НАТАЛИЈА ЦВШЕТИЋ, ДР ОЛГА ЦВИЈИЋ
Обрађивачи:
ДР КРЕШИМИР ГЕОРГШЕВИЂ, ДР МИТАР ПЕШИКАН, ДР НАДА ЂОР-
ЂЕВИЋ, ЕМИЛША КАЧАНИК, РАТИБОРКА БРКИЋ, ДАНИЛКА ЂУРИШИЋ
Секретар Уређивачког одбора:
СРБИСЛАВА КОВАЧЕВИЋ
Како је Матица хрватска одустала од заједничког рада и даљег из-
давања Речника, завршни пословина IV књизи урађени су у Уре-
ђивачком одбору Матице српске. Међутим, основна израда текста
била је одраније готова., тако да је слово О обрађено у Матици
српској уз суредакцију сарадника из Загреба, а слово П обрађено је
у Загребу уз суредакцију чланова Уређивачког одбора Матице српске.
Према томе, у изради ове књиге суделовали су и:
АКАДЕМИК ДР ЉУДЕВИТ ЈОНКЕ, АКАДЕМИК ДР МАТЕ ХРАСТЕ,
АКАДЕМИК СТЈЕПАН МУСУЛИН, ПАВЛЕ РОГИЋ, ДР СЛАВКО ПАВЕШИЋ,
ДР БОЖИДАР ФИНКА, ЈОСИП ЈЕДВАЈ, СТЈЕПАН ПАВИЧИЋ И ДР СРЕТЕН
ЖИВКОВИЋ
МАТИЦА СРПСКА
Р Е Ч Н И К
СРПСКОХРВАТСКОГА
КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА
КЊИГА ЧЕТВРТА
О—П
(ограшје—претња)
Нови Сад
1971
САДРЖАЈ
Речник, IV књига 9—1006
О (од речи: ограшје) 9
П (до речи: претња) 298—1006
РЕЧНИК
о-п
(ограшје—претња)
' I
0
бграшје с песн. тур. а. окршсу, битка, огребенати, -ам сврш. завршити гре-
6ОЈ. — Чека згоду да заметне крваво ограшЈе. бенање. — Питала )е стара и опипавала
Торд. б. бојно поље, бојиште. — ОграшЈа огребенане прегршти [лана]. Бен.
ћуте. Тајац пољем гази. БОЈ. фиг. Тужно бгребина ж 1. огреботина — Откуда
и замишљено . . . разлазе [се] побеђени с теби та огребина кра) носа5 Кум. 2. мн.
бирачког ограшЈа. Каш. отпаци при гребенању конопље, лана, вуне;
огрбавети, огрбавим и бгрбавети, -внч, струготине, остружине. — Опрана вуна
и;ек. огрбавЈети и огрбавјети, сврш. в. се . . . чешља па влачи гребенима, па се
огрбавити. одваЈа влас од огребина. Вук РЈ.
огрбавити, огрбавим и бгрбавити, огребло с 1. огребача. Вук РЈ 2. направа
-им сврш. постати грбав. — Пре времена на дршку за изгртање жара или пепела из
[)е] остарео и боре добио и огрбавио. Срем. пећи. Вук РЈ.
огрбавјети, огрбавим и огрбавјети, бгребпица ж огреб (2). Вук РЈ.
-вим, ек. огрбавети и огрбавети. огреботина ж мања, површна (рбично
огрда ж покр. погрда, псовка. — Рекла дугуљаста повреда коже шиљастим пред-
му )е сваку огрду. Павл. метом); уопште траг од гребања или од
какеог оштрог предмета. — Оне огреботине
огрдети, -дим, и)ек. огрдЈети, сврш.
ЈОШ се црвене и кваре изглед лица. Ранк.
поружнети. — Јамачно )е већ огрдЈела.
Даска ... нема кврга или огреботина ко)е
Вел.
би сметале смЈеру и учинку кугле. Кугл.
огрдити, огрдим сврш. 1. учинити
ружним, грдним, нагрдити. — Да их каква бгрев (ек. и и)ек.; и)ек. и 6гр)ев) м
реч не огрди и убиЈе. Вукић. 2. огрдети. 1. горива материЈа, средство за грејање (дрво,
— Тек онда кад )е заниЈела, па се изобли- угаљ и др.). — Код куће му четверо ДЈеце
чшга, огрдила^ дневице [)е] поплакивала. без круха и огрева. Новак. 2. греЈање, за-
Коз. И. 3. покр. изгрдити, испсовати. РЈ. А. гревање. — У ОВОЈ се кући може добити
огрдјети, -дим, ек. огрдети. стан, храна, огрев, прање, осветљење. Јов.
Ј. 3. рађање, излазак, поЈава (сунца). —
бгреб м 1. огреботина. — На минералу
[Звук звона] гине као капља росе на огреву
настаје огреб изв)есне боје. Тућ. 2. оно
сунца. Коз. И.
што остане на огреблу, огребачи кад се гре-
бена конопља или лан. Вук Рј. огр^вати (се), бгревам (се)., ијек. огри-
Јевати (се) = огреЈавати (сс) несврш. и уч.
бгребак, -епка м (мн. -епци, ген. -бака)
према огреЈати (се).
огребина (2). Вук РЈ.
бгревни, -а, -5 (ек. и и)ек.; и)ек. и
бгребати, -бљем и огр&бати, -бем
6гр;евни) ко]и служи за огрев: ~ Дрво
сврш. 1. в. огребенати. Вук РЈ. 2. в. огрепсти л
~ материЈал.
Џ). Деан. Рј.
~ се в. огрепсти се. — Могао си се бгредак, -етка м покр. већи камен КОЈН
сваки час не само огребати већ и набости. стрчи из земље (у њиви). РЈ А.
Нуш. огрежњавати, -бжњавам несврш. и уч.
огрббач, -ача м покр. нарочити нож према огрезнути.
којим се скида тесто којеје остачо прилепљено бгрезлина ж покр. ир 1>а, траг, слој.
у копањи. РЈ. А. — Опази на оштрици плитку огрезлину
огр^бача ж гребен за чешљање вуне, крви. Божић.
конопље или лана. — Вуче [маглу] као вуну бгрезнути, -нем (аор. 2. и 3. л. бгрезну
огребача густа. Наз. и огрезе, р. прид. огрезао, -зла, -зло и
10 ОГРЕЈАВАТИ (СЕ) — ОГРИЈЕВАТИ (СЕ)
бгрезнуо., -ула, -уло) сврш. 1. а. утонути, нечим оштрим или шиљастим. — Једном
потонути, бити поплављен. — Кадшто је огребох на нашој страни једнога од њи-
поводањ наилазио брже . . . станишта би хових. Вукић. Многи трн ме огребе. Маж.
им тада огрезла у води. Жуј. б. бити сав Ф. 2. гребенајући очистити (копоплу, вуну),
обливен (крвљу, сузама, пеном и сл.). — Пи- огребенати. — Вуна је већ огребена. Бен.
томо лице . . . огрезло у крви. Поп. Ј. фиг. 3. остругати. — Не дамо ти огрепсти ба-
Тулио се прољетни дан са западом огрезлим крача. Вук Рј.
у крви. Куш. в. бити сасвим обавијен, пре- ~ се задобити огреботину, начинити
ћривен, обастрт чиме. — Виде се . . . густе себи огреботину. — Мало се огребао по
. . . живице, огрезле у зеленило. Мил. В. лицу. Дед. В. [Ја] сам се страховито огребао
2. фиг. бити сав прожет чиме, утонути УЈ.
(_у беду, незнање, грех итд.). — Да се добро бгрецати, -ам сврш. покр. в. огрепсти
чува, еца не огрезне у каљужи опачине. (2). Рј. А.
Креш. Николетина се ... провали и
огреш^ње с грех, криеица. — Због
огрезну у . . . вучју глад. Ћоп. 3. заћи, ући
дисциплинских огрешења кажњавају се
дубље (у године). — Већ је дубоко огрезао
као злочинци! Ћос. Б.
у године. Цар Е. 4. упасти, набасати,
запасти. — Кад огрезну изненад' у Турке, огрешивати (се), -ешујем (се) несврш.
препаде се, чудит' му се није. НП Вук. и уч. према огреишти (се).
огрбшити, бгрешим, ијек. огријешити,
огрејаватп (се), -ејавам (се), ијек. огри-
сврш. увалити у грех, учинити да неко
јавати (се), несврш. = огревати (се).
згреши. — Не огријеши себе и мене! Љуб.
бгрејак, -ејкаЈ ијек. огријак, м песн. Изр. ~ душу в. уз душа (изр.).
време кад сунце огреје, изгрејавање. — Леп ~ се (о кога, о шта) 1. учинити грех
је зоре осмејак, леп је дана огрејак. Радич. (ирема коме, чему и, ређе, ким, чим). — Пре
[ћу] умрети него се огрешити о савест јед-
огрејање, ијек. огријање, с хип. сунце.
нога ... судије. Ком. Не могаху а да се не
— Пала сину на срце да само јеца и милује
огријеше жељом. Кос. 2. прекршити. —
своје огријање. Торд.
Већина људи одговара му . . . да се више
бгрејати, -јем, ијек. огријати,, сврш. никада неће огријешити о закон. Чол.
1. дати, пренети или примити топлоту
огризавати, -изавам несврш. в. огри-
(ватре, сунца и сл.), загрејати. — Упрље
зати. — фиг. Похвалио се . . . како сада
и огреју парче козјег меса. Ћос. Д. 2. фиг.
.. . огризава по својој вољи Хрватску.
створити пријатност, милину, задовољство.
Ков. А.
— С мојом мајком . . . ју је огријало ведро
и топло друштво ове срдачне жене. Шкреб. бгризак, -иска м оно што је огризено
3. родити се, гранути (о сунцу). — Знате па бачено или остављено. — Дечко поједе
да се град отвара пошто сунце огрије? крушку и . . . баци огризак. Ранк.
Мат. огризати, огризам несврш. и уч. према
Изр. где ме (га итд.) је прво сунце огристи.
огрејало у моме (његовом итд.) родном
бгрнзина ж (обично мн.) остатак од
месту, у затчају; да и мене (тебе, нас
огризене, поједене људске или животињске
итд.) сунце огреје да и мени (теби, нама
хране. — Пространо двориште ... пуно
итд.) срећа дође, осмехне се; ~ душу осе-
тити психичко, душевно олакшање; ~ сто- огризина од сиЈенаЈ балеге. Ћоп. Глоцка
лицу провести дуже времена на неком послу, туђе огризине и пијуцка чокањче ... ракије.
остати дуго радећи. — Још ниси огријб Божић.
банску столицу и већ су пред тобом . . . огр&зотак, -тка м покр. в. огризак.
господа псикала на мене. Шен.; сунце Рј. А.
огрејано (огрејало) песн. жарко сунце; огр&зотина и огрвзбтина ж огризина.
тако ме не огрејало сунце нар. не — Писар није жалио да почасти начелникаЈ
доживео, дабогда.
па је зацијело и за вас оставио неке огри-
~ се себе огрејати. — Наложили зотине. Бен.
велику ватру и добро се огрејали. Петр.
огријавати (се), -ијавам (се), ек. огре-
М. фиг. обузети, прожети се чиме што је
јавати (се).
пријатно (милином, задовољстеом). — Душа
бгријак, -ијка, ек. огрејак.
му се огрије задовољством. Ђал.
огријање, еЈ<. огрејање.
огрбпсти и огрепсти, -ббем (аор. огре-
бох, 2. и 3. л. бгребе; р. прид. огребао., бгријати (се), -јем (се), ек. огрејати
огребла и огребла -ло; трп. прид. огр&бен, (се).
-бна, -бно) сврш. 1. направити, учинити огријеватн (се), бгријевам (се), ек.
огреботину; запарати нешто ноктом или огревати (се).
ОГРИЈЕШИТИ (СЕ) — ОГРЉЕ II
огријбшити (се), огријешим (се), ек. бијели огрлић око врата, све . . . у једној
огрешити (се). потпуној хармонији боја. Војн.
огр&мизити, -им и огримизити, -ими- бгрлица и огрлица ж 1. оковратник
зим (трп. прид. огримижен и огримижен) (рд кошуље, хаљине, блузе и сл.). — Рас-
сврш. учинити гримизним, јако црвеним, копчао је угрејани потпуковник огрлицу
пурпурним. — Пшенице искласале .. . блузе. Сек. 2. накит око врата, ђердан. —
огримижене погдјегдје маком црвенијим Слатко [је] бити сиромашан — рече млађа
од пијетлове кресте. Сим. [сестра], скидајући огрлицу с врата. Макс.
Нестало је Бобине бисерне огрлице. Крл.
огрАњати1, -ам несврш. покр. окопава-
3. а. огрљак (на врату животиње). — Око
ти, огртати (кукуруз). — Опазим . . . људе
врата су му [слону] наместили чврст литар
гдје огрињају кукуруз — на концу српња.
од коже ... Са сваке стране те кожне
Рад. А.
огрлице био је учвршћен дугачак ланац.
огрАњати2 и бгришатд1, -ам несврш. Андр. И. б. в. огрлина. Вук Рј. в. у изразу:
покр. олињати се, бити очерупан. — Што крмећа, свињска ~ в. клато. Вук Рј.
ми гавран најстарији, огрињали љуто 4. круг од перја разне боје око врата; исп.
кријешти, оклијева? Лал. гривна (2). — Гривњасти гњетео . . . има на
врату бијелу огрлицу. Финк.
бгришатн3 (се), -а (се) сврш. покр.
напунити се гриња, мољаца; исцрвоточити бгрличар м зоол. 1. барска птица из
се. Стев. пор. шљука РауопсеПа ри§пах. Терм. 4. 2.
мн. праживотиње из разреда бичаша с тан-
бгристи, -изем сврш. појести гризући
ком протоплазматском творевином, која у
нешто унаоколо. — Кудецаћу уз улицу тер
облику високе огрлице окружује основу бича
ћу огрист ружичицу. НП Вук. фиг. оку-
иа предњем делу тела СћоапоПа§е11а1а. ЕЛЗ.
сити, искусити. — Муку ћеш огристи, али
3. род гуштера З^асеПта. — Сви су наши
се не бој. Ђур. гуштери из хрпе гуштера огрличара. Финк.
огрнца ж дем. од огра. —- На кошуљама
бгрличаст и огрличаст, -а, -о који
[су им] огрице отворене на шији. Павл.
је налик на огрлицу.
бгрјев м (ијек.) огрев. Изр. ~ мухарица зоол. птица селица
бгрјевни, -а^ -о (ијек.) огревни. с белим вратом, беловрата мухарица Мш-
асара аОДсоШа. Бен. Рј.
бгркнути, -нем сврш. постати грк,
горак, огорчати. — Храна . . . огркнут ће бгрличити, -им сврш. ставити огрли-
му замало као горка тиква. Богд. фиг. цу. — Ето нас . . . у очиглед . . . хана, оп-
Огркнуо ми већ тај народ! Гор. кољена мазгама огрличеним клепесавим
прапорцима. Војн.
бгрла ж покр. в. огрлица (1). — Ух-
ватих [кошуљу] једном руком за крај поле- бгрљај м заст. в. загрљај. — Окушала
ђине, а другом за огрлу. Вуј. [је] сласт његова огрљаја. Леск. Ј.
огрлин, -ина м покр. в. огрљак. Рј. А. огрљак, -ака и бгрљак, огрљка м 1.
а. огрлица, обично кожна (на псу, на телету
огрлина и бгрлина ж део хама који
и сл.). — И псима се мора стављати број
стоји коњу око врата. Вук Рј.
на огрљак. Јонке. Зграбио је Малу [пса]
бгрпити, -им сврш. 1. изразити љу- за огрљак и повукао за собом. КН 1960.
бав обухватањем рукама, загрлити. — б. в. огрлина. 2. в. огрлица Џ). — Придигне
Ту г' огрли, па пољуби. Радич. Отимају к врату чипке, пришивене уз руб огрљка
му се и руке и срце да огрли љубљено кошуље. Ђал. 3. ђердан. — Златну челенку
дијете своје. Брл. 2. фиг. а. раширити се са бисером за Николу или огрљак са дра-
по каквој површини, покрити са свих страна. гим каменом за Анђелију. Шен. Баци му
— [На жалфију] мирише .. . голи камен пуну кесу и златан огрљак. Кост. Л. 4.
који је огрлила меканим бусењем. Михољ. гвоздена алка, окое. — На врату му два
б. овладати, обузети (р сну). — Трудна жељезна огрљака, један на ланцу. Вел. 5.
тјелеса им огрли санак. Марет. 3. захвати- грлић, грљак (боце, чутуре и сл.). — Из
ти у пуном обиму садржај, суштину чега. џепа . . . вирио му је огрљак полуоке у
— Он [је] новим жаром . . . огрлио већ којој је још било ракије. Бан.
отешчали му живот. Коз. Ј.
бгрље с 1. огрлина. — Рекне он мало
~ се уз. повр. загрлити се. — Затим
раздражено и одбаци с вранца огрље. Кос.
побратими се огрле и опросте. Том.
2. покр. огрлица, ђердан. — А бијеле по-
огрлић, -ића м покр. оковратник, огрли- рушио брке, па их ниже сузам' од очију,
ца. — Хаљина, махрама, рубац и танки кб бисером огрље дјевојка. Март. 3. необ.
12 ОГРЉИВАТИ СЕ — ОГРУХАТИ
грло. — Стручак витак, а огрље бело, око огроздов и бгроздов, -а, -о који при-
плаво. Кош. пада огрозду: ~ грм, ~ вино.
огрљивати се, огрљујем се несврш. и Изр. грба огроздова зоол. врста
уч. према огрлити се. — Рудари су се огр- гусенице Ађгахаз 8го8зи1апа{а. Терм. 4.
љивали и љубили. Цес. А. огрбзничавити, -им и огрозничавити,
огрматити, -им сврш. индив. заодену- -ичавим сврш. добити грозницу. Вук Рј.
ти се грмљем, порасти, претворити се у огроман и бгроман, -мка, -мно врло
грм. — Камењар љети кржљаво огрмати велик, претерано велик. — Умро .. . у Тур-
љесковином. Божић. ској . . . и оставио огроман иметак жени
огрнало с покр. жарач, жарило, грнало. му. Нам. Државно господарство . . . бори
Рј. А. се с огромним тешкоћама. Мј. 1926. Ог-
ромни ледењаци постали [су] од . . . још
огрнач, -ача м покр. 1. огртач. —
огромнијег снега. Жуј.
Кате га [писмо] хитро скрије испод огрнача.
Војн. 2. прегача, кецеља. Вук Рј. огрбмно и бгрбмно прил. веома много,
необично много.
огрначић м дем. од огрнач.
огромнбст, -ости ж особина и стање
огрнути, бгрнем (аор. 2. и 3. л. бгрну
онога што је огромно. — Хтео [је] да до-
и огрте) сврш. 1. покрити кога пребацивши
кучи да ли смо .. . појмили огромност
преко њега какав покривач (ради заштите од
.. . бесконачност васељенину. Ком.
хладноће, кише и сл.), набацити на кога део
одеће (рбично капут не закопчавајући га). — бгрончати се, -ам се сврш. покр. до-
[Марамом] огрте госпођу пажљиво. Јанк. М. бити гроницу, гушобољу. Вук Рј.
фиг. Шета по палуби огрнута мјесечином бгрт м покр. огргпање, загртање (ку-
и посута звијездама. Вил. 2. окопати при- куруза); време кад се оно обавља. — Бивало
грћући земљу уз биљку, загрнути (26). — је и срећно доба да [су] . .. у огрт кукуруза
Провлачи се кроз огрнуте кукурузе. Ранк. по педесет копача надничили. Рад. Д.
3. фиг. а. огрлити (2а). — Бршљан је твоје
дгртање с гл. им. од огртати (се).
витко божанско дјело огрнуо. Цес. Д. б.
огрлити (26), обузети, захштити. — Као бгртати (се), бгрћем (се) несврш. и уч.
огањ га је огрнуо тај осјећај. Андр. И. према огрнути (се).
~ се 1. покрити се пребацивши преко огртач, -ача м 1. део одеће којим се људи
себе какав покриеач, набацити на себе део огрћу; пелерина, мантил. — Огрнула се
одеће (обично капут не закопчавајући га). скупоцјеним огртачем од .. . чипака. Том.
— Напољу је жега, али се деда огрнуо 2. фиг. покриеач. — Кише .. . првим огр-
капутом. Макс. 2. са објектом у гшстр. тачем прекривају поља. Сим.
значи бити у таквом стању, положају које огртачић м дем. од огртссч. — Напели
означаш тај објекат: ~ сном заспати, ~ [су му се] џепови огртачића. Л-К.
монашком расом замонашити се, ~ миром огруб, -а, -о доста, прилично груб. —
умирити се, смирити се итд. Висока, крупна . . . лица ... огруба. Л-К.
огрњач, -ача м огрнач. — Обуче про- огрубелост, -ости, ијек. огрубјелбст, ж
љетни огрњач и навуче једну рукавицу. особина онога који је огрубео, онога што је
Кал. огрубело. — Поред све његове огрубјелости
бгрожњак м зоол. врста лептира ... она је из очију ... прочитала горку
ОеотеОа §гоззи1апа1:а. Тод. тугу. Ћоп.
бгроз м бот. в. огрозд. Р-К Реч. огрубети, -6ИМЈ ијек. огрубјети, сврш.
огрозд и бгрозд м бот. врстпа окбу- 1. постати груб, храпав, оштар, крут,
насгпог баштенског шибља, са зеленим или изгубити мекоћу и нежност. — Прсти јој
жутоцрвенкастим плодом у облику круп- на руци огрубјеше, лице јој малко поцрни.
није бобице која је покривена длачицама Наз. Веселиновић је покушао да у отврд-
Шђез 0ГО88и1аг1а. Терм. 3. лим и огрубелим цртама њеног лика . ..
прочита њен животни пут. Глиг. 2. постати
бгроздина и бгрозднна ж аугм. од прост, сиров, неотесан, неуглађен. — Није
огрозд. — Бациле огроздину с бијелим могла да огруби, да се опростачи. Божић.
зрном. Божић.
огрубити, бгрубим сврш. учинити гру-
огрбздити, бгрбздим сврш. осупги (се)
бим. Прав.
плодовима. — Пшеница ... је дозревала,
огроздило воће. Пер. фиг. појавшпи се у огрубјелост, -ости, ек. огрубелбст.
облику грозда. — На бради му треном ог-
огрубјети, -бим, ек. огрубети.
роздише цивољци хладног зноја. Божић.
•~ се обесшпи се као гроздови. — С та- огрувати, огрувам и огрухатн, бг-
вана се огроздило месо и сланина. Пер. рухам сврш. 1. отући, обити: ~» кукурузе.
ОГРУШАН — ОД
Вук Рј. 2. фиг. појеспш. — Огрувао читаву бгулина ж покр. 1, комсица, љуска на
проју. Вук Рј. младој језгри ораха. Рј. А. 2. мн. огуљена
бгрушан и бгрушан, -а, -о покр. љуска, кора, кожа с јабуке, кромпира и др.
ровит (р јајету). Вук Рј. — Јабуку огули, па огулине подај куји и
кобили. Ђорђ.
огрушати и бгрушати, -ам сврш.
покр. скувати јаје на меко> на умак, ровито. огулити, огулим (трп. прид. бгуљен)
— Огрушали смо три јајета, и то нам је сврш. 1. скинути нешто с нечега гулећи
вечера. Рј. А. (обично кожу или кору). — Могло се миро-
вати ... док ти огуљени грабови ступови
бгрц м зоол. а. ерста слатководног и
не изагњију. Шимун. Зубима огули батак
морског пужа предњошкржњака Ра1ш1та;
одједном. Сек. 2. фиг. пеј. опленипш, оп-
Ра1ис1ша утрага; Утрага утрага. ЕЛЗ.
љачкати, очерупати. — Газду није грехота
6. мн. назив за неколико редова малих (рбич-
огулити! Ћор. Хтио би новаца, огулити
но јестивих) морских пужића из ргда пред-
ме кани. Мих.
њошкржњака, нанаре. ЕЛЗ.
огулотина ж мед. повреда, рана од
бгрштица ж бот. врста уљане репице
огуљет коже ехсопаЉ. Бен. Рј.
Вгаз31са парш уаг. окЉга. Терм. 3.
бгуљен, -а, -о 1. трп. прид. од огулити.
бгубавити (се), -им (се) и огубавити
2. одрт, одрпан. — Плашљиво се јави не-
(се), -убавим (се) сврш. постпапги губав,
какав огуљен висок чобанин. Ћоп.
огубати се. — Огубавио, богдице, као и
бгуљенбст, -ости ж стање онога који
надухан мијех. Јакш. Ђ. Од лијености си
је огуљен.
огубавио. Михољ.
бгубати, -ам сврш. учинити губавим. бгуљпна ж покр. огулина (2). Рј. А.
— фиг. Тешко ти души кад је том губом огуљотина И огуљ&тина ж огулопгина.
огуба. О-А. Свезн.
~ се 1. постати губав. — Село .. . бгумак, огумка м жбунић, грмић; мало
окренуло је леђа тој кући као да се огубала. гумасто дрво. — Пушчана зрна долазе из
Глиг. 2. постати снетљив (р житима). — оног бамбусовог огумка што на равници
Добри кукурузи Само остадоше јалови изгледа као острвце од перја. Дов.
и у посљедак се огубаше. Радул. огуравити, -уравим и бгуравити, -им
огуглавати (се), -углавам (се) несврш. и сврш. учинити гуравим; постати гурав. —
уч. према огуглати (се). То је често узрок што видимо после децу
бгуглалост, -ости ж особина онога који да огураве. М 1867.
је огуглао, равнодушност, отупелост. — У огуривати се, -урујем се несврш. покр"
прво време [бомбардовања] били су ... извлачити се, изговарати се. — А кад било
кукавице. После стекоше оно драгоцено да свадбу урочи, поче Богдан да се нијецка
стање које се ... зове огуглалост. Сек. и огурује: док стече бољи хљеб ... Љуб.
огуглати, -ам сврш. навикнути се на огуст, -а, -о доста, прилично густ. —
нешто непријатно (на невоље, тешкоће), Слегао се огуст и плавкаст дим. Шимун.
постати према њима равнодушан. — Из-
огушавити, -ушавим и бгушавити,
најприје . . . плакахуЈ а доцније огуглаше.
-им сврш. учинити гушавим; постати гу-
Матош. Ђак Милован ... понављач, већ
шав. Вук Рј.
[је] огуглао на батине, грдње и слабе оц-
јене. Ћоп. од предл. с ген. означава X. (обично
~ се покр. в. оглушити се (б). — Моли- у вези са »до«) а. почетну границу главног
ла сам људе да ми помогну, али они се простирања, пружања, кретања: ићи од
огуглали. Рј. А. куће до школе, ширити се од краја према
огужаваше с гл. им. од огужавати; средини итд. — Па настави тумачити како
оклевање. од главе риба смрди. Цар Е. Од збирке
до збирке констатују се само нове етапе
огужавати, -ужавам покр. несврш. и уч.
једног истог путовања. Богдан. б. почетак
према огужати. Вук Рј.
неког временског одсека, трајања: од јутра
огужање с гл. им. од огужати; оклевање. до мрака, од давнина, од рођења. — Љубав
огужати, огужам несврш. покр. в. ... према мени показује већ од толико
оклевати. Вук Рј. времена. Грол. Издавачи првог скупног
издања Шекспирових дјела од год. 1623.
дгузати се, -ам се сврш. фам. в. ојести изоставили су тај пролог. Богд. в. почетну
се. Вук Рј. границу, опсег обухватања чега: од старца
огукавитн, -укавим и бгукавити, -им до детета, од игле до локомотиве. — Све
сврш. покр. добити гуке, поапати гукав, од убруса до сребра ... носило је . . . оти-3
гукаст. Рј. А. сак новине. Крањч. Стј. 2. а. одеајање,