Fikhu sunne

525 Pages·2011·62.97 MB·Croatian

by  Sejjid Sabik

.
ES-SEJJID SABIK
'·.. _)" ..l,l ) ...
~ ~
r:FIXS'HVS-SV:Jf./lfE
/
Bookline d.o.o.
Izdavač:

Za izdavača:
Edin Bećirović
Prijevod rfjela:
Fahrudin Smajlović
Hfz. Zijad Dervić
Urednik:
Haris Grabus
Redakturaprjjevocla:
Dr. Šefik Kurdić
Hfz. Dževad Hrvačić
Lektor:
Dr. Ismail Palić
Korektori:
Dr. Zuhdija Hasanović
Fatima Zimić
Tehničko uređer!)e: Muharem Hrvačić
Dizqjn korice:
Suhejb Džemaili
Štampa:
"Bernu st"
Za štampar!JII:
Mustafa Bećirović
CIP - Katalogizaci ja u publikaciji
Nacionalna i univerzitetska biblioteka
Bosne i Hercegovine , Sarajevo
28-4
Es-SEJJID Sabik
Fikhus-sunne l Es-Sejjid Sabik ; (prijevod
djela Fahrudin Smajlović, Muharem Hrvačić). ­
Sarajevo : Bookline , 2007. - 5 sv. (533, 520 , 526 ,
521 , 565 str.) ; 24 cm
ISBN 978-9958-694-12-7
COBISS/BH-ID 16177414
FIKHUS,. SUNNE

Es-Sejjid Sabik
KNJIGA3

Sarajevo, 2008.
5
TELBI]A1
Propis telbije
Ulema se slaže da je telbija šerijatski propisana.
Prenosi se od Ummu Seleme, r.a., da je rekla: "Čula sam Poslanika,
s.a.v.s., kako kaže: 'O narode Muhammedov, ko među vama hadž obavlja
neka glasno prilikom svog hadža telbiju izgovori.'"2
Ulema se razilazi o pitanju kategorije propisa, vremena kad se ona
izgovara i propisa onoga ko je kasnije izgovori, pa Eš-Šafi i Ahmed
zastupaju stava da je to sunnet, te da je poželjno izgovoriti je tokom
oblačenja ihrama. Tako, ako neko nanijeti obred, a ne izgovori je, obred
mu je ispravan i ništa ga ne obavezuje, jer se prema njima dvojici oblačenje
ihrama začinje samim nijetom.
Ulema hanefijskog mezheba smatra da je telbija, ili ono što je
zamjenjuje (konstrukcije istog značenja), poput tesbiha ilivođenjakurbana
- jedan od šartova ihrama, tako da ako zanijeti, a ne izgovori telbiju,
tesbih, ili ne vodi kurban, obred nije ispravan.
Ovo je mišljenje zasnovano na tome da se, prema njihovom stavu,
il1.ram sastoji iz ni jeta i makar jedne radnje had ža. Tako npr. ako se zanijeti
ihram i obavi jednu radnju hadža: izgovori tesbih, tehlil, ili povede k-urban,
a ne izgovori se telbija, čin je ihran1a ispravan, a za izostavljanje telbije
dužnost je zaklati životinju.
U malikijskom mezhebu rasprostranjeno je mišljenje da je
izgovaranje telbije vadžib. Njeno izostavljanje, ili kašnjenje s telbijom
dugo nakon oblačenja ihrama zahtijeva klanje životinje.
1 Telbija, izvedenica iz konstrukcije "lebbejke" ("odazi,·am Ti sc"), kao što je teb/i/izYedenica iz
konstrukcije "la ilahe illallah".
2 Prenose ga Ahmed i Ibn Hibban.
~

~

6 Es-Sejjid Sabik
Izgovor telbije
"" J " 4 " ,) i'i-
:~_,.j;-~~ J.;"~~ 0_;,~ ~i~lul~~;;, ~;t:; 1:~:;
"" .. "" "' "' , ~ ~ .. , , ~ :. , / , .; , , , "' /tJ "' / -: , /
-~~-r 'i~\)~~\) ~~0~ (~~~--r 'i~(~~\~
Malik prenosi od Nafija, a ovaj od Ibn Omera, r.a., da je telbija
Božijeg Poslanika, s.a.v.s., glasila: "Lebbejka-llahumme lebbejk, lebbejke
la šerike leke lebbejk, innel-hamde ven-ni'mete leke vel-mulk, la šerike
lek." ("Odazivam Ti se, Bože moj, odazivam, odazivam Ti se, Ti ortaka
nemaš, odazivam Ti se, zaista i hvala, i blagodat, i vlast Tebi pripadaju,
Ti ortaka nemaš.")
Nafi kaže da bi Abdullah ibn Omer, r.a., na to dodavao: "Lebbejke,
lebbejke, lebbejke ve sa'dejke, vel-hajru bi jedejke, lebbejke ver-ragbae
ilejke, vel-amei."
Većina uleme smatra poželjnim da se telbija izgovara onako kako ju
je izgovarao Poslanik, s.a.v.s., a razilaze se o pitanju dodavanja teksta.
Većina smatra da nema ništa loše u tome ako se i nešto doda, kao
što je učinio Ibn Omer, r.a., i kao što su činili i drugi ashabi dok bi ih
Poslanik, s.a.v.s., slušao i ne bi ništa rekao.3
Malik i Ebu Jusuf smatraju pokuđenim bilo kakvo dodavanje na
telbiju Allahova Poslanika, s.a.v.s.
Vrijednost telbije
Prenosi se od Džabira, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Dan
muhrima (onaj koji nosi ihrame) koji izgovara telbiju, sve dok sunce ne
zađe, neće proći, a da mu grijesi ne iščeznu, pa će se vratiti kao na dan
kad ga je majka rodila."4
J Prenose Ebu DaYud i El-Bejheki.
~ Prenosi Ibn i\bdža.
·O

FIKH US·SUNNE 7
,; l} 'l) ., ,; ". ) .. , J ;
~~ 1,;~j;.i ~.: :JG ~J~iu1 ~~~j_,:.~~i~iu1 ~~~;;~i:;
.f-i :JG ~~~ ~~~ ~ ~ :~ .:+.. "~' ~ _1)w ~%,; ~"J. .;;
Ebu Hurejra prenosi da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Uvijek kad
insan izgovori telbiju, biva obradovan, i uvijek kad donese tekbi.t:, biva
obradovan." Neko upita: "Allahov Vjerovjesniče, je li Džennetom?"
Reče: "Da."5
ć; J~,~; vi' ~0- ~.: ;JGi:, ._, 4i-kt 1 ~"' k1 j_,:.~ ~, i~J J6..:.:;
, -, -i , , ~--. , , • , . ,
lo , , "'
. ~~J~~0-~~~~e;:; J;.,.)).; _;i _;j, _;i •. ;.;-0- .-J~J ~::;
, ~ ~ '" " ,, , '"' ,..
Sehl ibn Sa'd prenosi da je Poslanik, s.a.,~s., rekao: "Nijedan
musliman neće .izgovmiti telb.iju, a da mu se ne odazove ono što mu
je zdesna i slijeva, bilo kamen, ili drvo, ili pijesak, sve dok se zemlja ne
rascijepi sa svih strana."6
Poželjno je telbiju izgovoriti jakim glasom
Zejd ibn Halid prenosi da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Došao mi
je Džibril, a.s., pa reče: 'Naredi svojim ashabima da podignu glas kad
.izgovaraju telbiju, jer ona spada u obrede hadža."''
J " -~~ , ~ ~ , : , ', :: l ,; "~ ' ·, .: : :J­
~~le-JI -fl :~~-';#-.j)\~~l J_;.~ ~l..;;_ .j)\~~~~l
, ,
·ieJ..\ Ji:~:· ?~l , ,,
:Jw
Ebu Bekr, r.a., kazuje da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., upitan o tome
koji je hadž najbolji, pa je rekao: "Glasna telbija i klanje kurbana."8
' Prenose ga Er-Taberani i Sa'd ibn i\[cnsw:.

6 Tbn Madža. El-Bejheki, Er-Tirrnizi i E l·Hakim, smacrajući ga vjerodosrojnim.

· Ibn i\fadža, Ahmed, Ibn Huzejma 1 El-Hakim, smarrajući ga sabiho111.

R Prenose ga Er-Tirm.izi i Ibn i\ladža.
o

8 Es-Sejjid Sabik
Ebu Hazim kazuje: ''Ashabi Poslanika, s.a.v.s., kad bi obukli ihrame,
ne bi došli ni do Revhaa, a glasovi bi im već promukli."
Većina uleme, vođena ovim hadisom, smatra dizanje glasa prilikom
telbije poželjnim.
Malik kaže: "Onaj ko izgovara telbiju ne podiže glas u džamijama
gdje se klanja u džematu, nego je izgovara tako da čuje sam sebe i da ga
čuje onaj ko je do njega, osim u mesdžidima na Mini i u Bejtullahu. U
njima se glas diže. Takav je propis kad su u pitanju muškarci.
Međutim, žena izgovara tako da čuje samu sebe i da je čuje onaj ko
je do nje. Pokuđeno je da podiže glas više od toga."
Ata veli: "Muškarac podiže svoj glas, međutim, žena izgovara tako
da čuje samu sebe i ne podiže glas."
Mjesta na kojima je poželjna telbija
Telbija je poželjna: prilikom jahanja, kod silaženja, svaki put kad
se popne na kakvo uzvišenje, ili se spusti u kak-vu dolinu, ili se susretne
kakav jahač, na kraju svakog namaza i u posljednjoj trećini noći.
Imam Eš-Šafi kaže: "Ivli je uvijek smatramo poželjnom."
Vrijeme telbije
Muhrim počinje s telbijom onog trenutka kad obučeihrame, sve do
prvog bacanja kamenčića na Akabi na Bajram, a zatim prekida.
Allahov Poslanik, s.a.v.s., izgovarao bi telbiju sve do bacanja
kamenčića. Hadis prenose autori E l-!<Jtttlbtts-sitte i Ahmed. To mišljenje
zastupaju: Es-Sevri, hanefije, šafije i većina uleme.
Ahmed i Ishak kažu: "Telbija se izgovara sve dok se ne bace svi
kamenčići, a zatim se prekida."
Imam Malik smatra da se telbija izgovara do zalaska sunca na dan
Arefata, a zatim se prekida. To se odnosi na onoga ko obavlja hadž.
Što se tiče onoga ko obavlja umru, on izgovara telbiju dok ne dohvati
Hadžerul-esved.
FI KHUS-SUNNE 9
Od Ibn Abbasa, r.a., prenosi se da je Poslanik, s.a.v.s., prestajao
s telbijom prilikom obavljanja umre, onda kad bi dohvatio Hadžerul­
esved. Hadis prenosi Et-Tirmizi, kazujući da je hasen-sahih i da se po
njemu treba vladati, prema većinskom mišljenju islamske uleme.
Poželjno je donijeti salavat na Poslanika, s.a.v.s., i proučiti dovu nakon toga
Prenosi se od Kasima ibn Muhammeda ibn Ebu Bekra da je rekao:
"Poželjno je da čovjek, kad završi s telbijom, donese salavat na Poslanika,
s.a.v.s."
Vjerovjesnik, s.a.v.s., kada bi okončao izgovaranje telbije, uputio bi
Allahu, dž.š., dovu za oprost i Njegovo zadovoljstvo i utjecao bi Mu se
od ljudi.9
ŠTA JE DOZVOLJENO MUHRIMU
1. Kupanje i zamjena odjeće
Ibrahim En-Neha'i kaže: "Kad bi naši prijatelji stigli do bw1ara
Mejmun, okupali bi se i obukli svoju najljepšu odjeću."
Prenosi se od Ibn Abbasa, r.a., da je ušao u kupatilo u Džuhfi, dok
je bio u ihramima. Rečeno mu je: "Zar ulaziš u kupatilo dok si muhrim?",
pa je rekao: "Skidanje prljavštine ništa ne smeta."
Od Džabira, r.a., prenosi se da je rekao: "Muhrim se kupa i pere
svoju odjeću." Abdullah ibn Hunejn prenosi da su se Ibn Abbas i El­
Nlisver ibn Mahrema razišli u mišljenju u mjestu Abva. Ibn Abbas je
rekao: "Muhrim može oprati glavu", dok je El-Misver ibn Mahrema
tvrdio da ne može. Prenosilac kazuje: "Ibn Abbas me posla do Ebu
Ejjuba el-Ensarija. Nađohga kako se pere na bunaru, lagahno odjeven.
Nazvah mu selam, pa mi reče: 'Ko je to?' Odgovorih: 'Abdullah ibn
Hunejn, poslao me tebi Ibn Abbas da te upitam kako se kupao Poslanik,
9 H adis prenose Et-Taberani l drugi.
Es-Sejjid Sabik
lO
s.a.v:s., dok je bio u ihramima?' Stavio je ruku na odjeću, te je skloni, dok
mi se ne ukaza njegova glava. Zatim reče: 'Čovjekna nju sipa vodu, sipaj',
pa mu nasuh po glavi. Zatim prodrma glavu rukom, drmnu je naprijed,
pa nazad. Reče: 'Ovako sam vidio da Poslanik, s.a.v.s., radi."'10 El-Buhari
u svom rivajetu dodaje da se on vratio njima dvojici te da je El-J:vlisver
rekao Ibn A b basu: ''Neću se više nikada s tobom raspravljati."
Eš-Ševkani kaže: "Ovaj hadis upućuje na to da se muhrimu
dozvoljeno okupati i pri kupanja prekriti svoju glavu."
Većina se uleme slaže da se mul1rirn mora okupati ako je džunup, a
nisu sigurni kad su u pitanju drugi slučajevi.
Malik u svome Muvetta11 kaže da Ibn Abbas, r.a., nije prao glavu dok
je bio u ihramima, osim ako bi doživio poluciju. On također smatra da je
mekruh pokrivati glavu tokom kupanja.
Tokom k--upanja dozvoljeno je koristiti sapun ili bilo koje drugo
sredstvo za čišćenje tijela. Šafije i hanbelije smatraju da je dozvoljeno
upotrebljavati i mirisni sapun te da je ženi dozvoljeno raspustiti i počešljati
kosu, jer je Poslanik, s.a.v:s., rekao Aiši, r.a.:
"Raspusti kosu i počešljaj je."11
En-Nevevi kaže: "Smatramo da je ženi dozvoljeno raspustiti i češljati
kosu dok je u ihramima, pod uvjetom da je ne čupa. Međutim, mekruh
je to raditi bez ikakvog opravdanja. Također, dozvoljeno je prtljag nositi
na glavi."
2. Nošenje kratkih pantalona (tubban)
El-Buhari prenosi od Saida ibn Mensura da Aiša, r.a., smatra da
muhrim smije nositi kratke pantalone (tubban). 12
w Prenose ga autori HI-K.!t!ltblts-sitte, osim Et-Tirmizija.

11 Prenosi ga Muslim.

IZ Tabban su lu·arke pantalone. Hafiz Tbn Hadžer kaže da je to Aišin, r.a., stav, mccturim '·ećina

smatra da je tabban isro što i sirml (pantalone) i oboje je zabranjeno muhrimu.