Table Of ContentNaslov originala: Working with Dr Schweitzer - Louise Jilek-Aall
Raditi uz doktora Švajcera
i deliti njegovo poštovanje prema životu
Louise Jilek-Aall, M.D.
Copyright © 1990 Louise Jilek-Aall
Prevod sa originala: Ivan K.
Lektura: Saša Tomašević
Onlajn izdanje © 2010 Ivan K
1
SADRŽAJ
PREDGOVOR.............................................4
UVOD.......................................................7
1. Susret sa dr Švajcerom......................12
2. Izazov.................................................21
3. Svakodnevni život u Lambareneu......25
4. Posetioci Lambarenea.......................31
5. Roñendanska proslava......................36
6. Glamurozni posetilac........................40
7. Dete bolnice......................................45
8. Dečja klinika.....................................50
9. Tajni ritual.........................................54
10. Saučešće...........................................62
11. Autopsija..........................................69
12. Najbedniji meñu bednima...............72
13. Lepra...............................................80
14. Poštovanje prema Životu................86
EPILOG ..................................................92
DODATAK: Deca Ngombea...................96
2
3
PREDGOVOR
Albert Švajcer je podigao svoju Afričku bolnicu 1913. i u njoj je radio do smrti 1965.
godine. Oko bolnice je s vremenom rasla i razvijala se upečatljiva i po mnogo čemu
izuzetna zajednica. Pod njenim okriljem, usred prastare tropske šume, živeli su i
radili ljudi različitog porekla, obrazovanja i opredeljenja. Tamo su bolesni ljudi
lečeni, trudnice dobijale medicinsku pomoć pri porañanju, siročad je podizana s
ljubavlju.
Zapadni lekari su bili posvećeni dugotrajnom radu, dok su ostali obavljali razne
pomoćne poslove. Bilo je turista koji su se vrzmali meñu ljudima i grañevinama,
jedni puni entuzijazma za Švajcerovu misiju, drugi voñeni radoznalošću ili željom za
avanturama. Očekivalo bi se da suprotstavljenosti i podele u takvoj sredini mogu da
nañu svoje mesto. Ipak, Švajcerova zajednica je složno obavljala svoju misiju – brigu
o bolesnima i bespomoćnima. Kako je to bilo moguće? Potekla od dr Švajcera, ideja
o životu posvećenom pomaganju postala je vodeći princip u Lambareneu. On je
sadržajnim razgovorom i izvoñenjem muzike inspirisao i učvršćivao osećaj
zajedništva.
Luiza Žilek-Ol je prilično upućena da opiše ovu zajednicu. Otac joj je bio profesor
filozofije na Univerzitetu u Oslu, specijalizovan za klasičnu grčku misao i njen uticaj
na hrišćanstvo. Njena majka, koju sam lično poznavao i divio joj se, autor je važnih
etnoloških studija. Tako je Luiza još od rane mladosti bila usmeravana prema
filozofiji i radu dr Švajcera. Studirala je medicinu u Cirihu i završila studije tropske
medicine u Bazelu. Sa ovim obrazovanjem otputovala je na istraživanje u oblasti
Ulaga u Tanjganjiki, sadašnjoj Tanzaniji, gde je nastavila karijeru radeći u bolnicama
katoličke misije i malim ambulantama u divljini.
Tih godina razvila se prepiska izmeñu dr Žilek-Ol i naše Psihijatrijske univerzitetske
klinike Ciriha. Nama, potpuno predanima svakodnevnoj brizi o pacijentima i
rutinskim akademskim obavezama, komunikacija sa mladom koleginicom u dalekoj
Africi značila je mnogo. Ova prepiska proširivala je raspon naših aktivnosti i misli.
Prepisci je prethodio njen rad kod nas, kada je postala doktor medicine uradivši
disertaciju „Epilepsija u plemenu Vapogoro u Tanjganjiki”. Pre dolaska u Švajcerovu
bolnicu u Gabonu, Luiza Ol je neko vreme služila kao medicinski oficir snaga
Ujedinjenih nacija u Kongu. Ova izuzetna prošlost Luizu čine uistinu kvalifikovanom
da proceni Švajcerov rad i dostignuće.
Predstavljen na ovim stranicama, njen fascinantan život u Lambareneu na upečatljiv
način svedoči o duhu zajednice koju je Albert Švajcer sazdao u srcu Afrike.
Profesor M. Bleuler, M.D.,
Zurich, Switzerland
4
5
UVOD
Zašto još jedna knjiga o Albertu Švajceru?
Pitanje je zaista osnovano, uzimajući u obzir
mnoštvo knjiga i članaka posvećenih ovom
čoveku. Ali, vreme prolazi, a živo sećanje na
dr Švajcera – koji je svojim pisanjem i
humanitarnim radom decenijama uticao na
milione ljudi – počinje da bledi.
Kao profesionalni psihijatar posebno sam
zainteresovana za ljude koji mogu da posluže
kao uzor i ego-ideal. Ipak, veoma je malo
onih čije celokupne ličnosti zaslužuju takav
odnos. Zato često nemam veliki izbor
poznatih osoba sa dovoljno ličnog integriteta
da posluže kao uzor u psihoterapiji. Albert
Švajcer je jedan od njih. Čovek izuzetnog
kova.
Prisećajući se vremena kada sam kao mlad
lekar radila sa dr Albertom Švajcerom, u
misli mi navire reka ljudi sa svih strana sveta
koji su dolazili u Lambarene – da bi došli do njega. Veliki broj njih je bio bolestan u
srcu, to jest, patio je od boljke koju je poznati bečki psihijatar Viktor Frankl nazvao
„egzistencijalna frustracija”. Ovo delikatno stanje, bez posvećivanja pažnje, može
dovesti do gubitka volje za život i samodestrukcije. Pošto se poigravanje životom i
njegovo falsifikovanje zloupotrebom droga i alkohola, i pokušajima samoubistva
danas svrstavaju u domen psihijatrije, veliki broj takvih osoba upućuje se na
psihijatrijsku terapiju.
Konvencionalno psihijatrijsko lečenje, meñutim, ne može da odgovori na ovu
egzistencijalnu frustraciju. Statistike o porastu stopa pokušaja samoubistava, posebno
meñu mlañima, jasno ukazuju na nemoć modernog zapadnog društva, a posebno
psihijatrijske profesije, da se suprotstave ovoj vrsti problema. S druge strane, često se
setim kako je dr Švajcer, pri susretima sa duboko potištenim pacijentima, uspevao da
za veoma kratko vreme povrati njihovu samouverenost i želju za život.
Nadajući se da ću rasvetliti tajne vanrednih «lekovitih moći" Alberta Švajcera,
pronašla sam svoj stari dnevnik iz Lambarenea i proučavala druge biografske beleške
o njemu i njegovom radu. Na moje veliko iznenañenje otkrila sam da, sem nekolicine
autora (jedan od njih je Džejms Brabazon sa knjigom Albert Švajcer – Biografija),
većina pisaca nije kadra da pruži živ i podsticajan opis Švajcera, to jest da ga
predstavi kao ljudsko biće.
Poduhvatajući se zadatka da upravo to uradim, srela sam se sa brojnim sumnjama. U
kojoj je meri opisivanje druge osobe portretisanje samog sebe? U onoj meri u kojoj je
6
to tačno, možemo samo da pravimo selekciju onoga što vidimo, čujemo i osećamo iz
našeg ugla. Intrigirajuće, ali i uznemirujuće pitanje progonilo me je do kraja pisanja
ove knjige: zašto je je toliko teško prevazići svoju malenkost i stvoriti sudove trajnih
vrednosti o drugoj osobi – posebno kada je dotična osoba tako uticajna i neobična
kao što je to bio Albert Švajcer? Dok sam pisala dnevnik u Lambareneu bila sam
samo mladi doktor. Pišući ovu knjigu punih 28 godina kasnije, želim da vratim
čitaoca unazad, u šezdesete godine, da bih objasnila kako je to stvarno bilo živeti i
raditi sa dr Švajcerom u njegovom okruženju.
Pokušala sam takoñe da pokažem kako je svojom
ličnošću uticao na svakoga oko sebe i davao temeljno
osećanje poverenja i nade, izvanredno važno u procesu
lečenja. Takoñe ću pokušati da opišem izuzetne
vrednosti života u Lambareneu, uobličenih ljubavlju i
osećajem zajedništva – koje smo imali jedni za druge i za
dr Švajcera – u našim svakodnevnim borbama. Možda je
ključ dr Švajcerove "lekovite moći" i sreće koja je
vladala Lambareneom, usred toliko bolesničkih patnji,
bilo upravo saosećanje, prevedeno u samodisciplinu i rad
u kojem se "Ja" gubi.
U nadi da će moja knjiga zainteresovati čitaoca da sazna
više o delima koje je sam Švajcer napisao, navela sam i
listu njegovih glavnih ostvarenja. Samo kratak pogled na
taj spisak čitaocu će pružiti sliku zaprepašćujućeg opsega dr Švajcerovih
intelektualnih doprinosa na poljima teologije, filozofije, medicine i muzike. Dodajući
tome i njegova dostignuća kao lekara, organizatora, konstruktora i voñe bolničkog
kompleksa u nerazvijenom regionu, sa jednim od najnegostoljubivijih klimatskih
uslova na ovoj planeti, dobićete utisak izuzetnih fizičkih i mentalnih kapaciteta ove
osobe. Jednom je, primera radi, prijatelj našao starog doktora i dalje aktivnog u četiri
časa ujutru, nakon 16 sati rada; rekao mu je: "Ne možeš imati upaljen plamen na oba
kraja sveće". Švajcer je odgovorio: "O, da, možeš: ako je sveća dovoljno duga".
Plamen Alberta Švajcera zračio je sjajem i toplinom devet decenija.
Dr Švajceru, lično, nisu bile strane dileme moderne civilizacije i duhovna nesigurnost
i zebnja koje oseća većina nas. To jasno govori sledeći citat iz njegove knjige o svom
radu, Moj život i misao:
Dve činjenice bacaju senku na moj život. Jedna je otkriće da je svet
neobjašnjivo tajanstven i pun patnje. Druga je činjenica da je ceo moj život
vremenski smešten u period kada čovečanstvo tavori u duhovnoj dekadenciji.
Kada me pitaju jesam li pesimista ili optimista, odgovaram da je moje znanje
pesimističko, ali i da sam optimista zbog moje volje i nadanja. Ja sam zaista
pesimista, jer procesi i dogañaji u svetu u meni ostavljaju snažan utisak
besmisla. Retki su trenuci u mom životu kada se osećam srećnim što živim.
Nikada nisam mogao a da ne saosećam (uz osećaj kajanja) sa nesrećama koje
opažam – oko sebe, kod ljudi i u celoj Tvorevini.
I pored ovakvog naizgled sumornog pogleda, doktor Švajcer se nije predavao očaju
ili utupljivanju u prozaičan, isprazan život. Sukobio se sa problemima, oslonivši se
samo na svoju "volju i nadanje":
7
Od kada sam našao svoje mesto u afričkoj bolnici, nikada nisam pokušao da
pobegnem iz ove sredine, u kojoj je patnja svakodnevna stvar. Uvek mi se
činilo neminovnim da i ja uzmem sopstveni udeo u bremenu bolova koje
naleže i pritiska svet živih bića.
Onaj ko pokušava da dâ smisao svom postojanju, to jest da prihvati aktivnu
ulogu, dolazi u duhovnu vezu sa svetom ne samoživljem, već doživljavanjem
sebe kao dela tkanja života. Takva će ličnost pružiti svu pomoć koju može.
Ona će zatim celu obnovu i unapreñenje života, kojima je bila kadra da
doprinese, smatrati za najbolju stvar koja je se ikad desila u životu.
Dozvolite čoveku da se aktivno interesuje za zagonetke svog sopstvenog
života i karike koje ga vezuju sa životima ljudi iz njegove okoline – i on neće
moći a da ne počne da usvaja i u svoje okruženje unosi princip poštovanja za
aktivan život. Njegova egzistencija će zbog toga postati teža od života koji bi
inače živeo. To je neminovno. Ali, ona će istovremeno biti bogatija, srećnija i
ispunjenija lepotom. Njegova egzistencija neće više biti obično provlačenje
zaobilaženjem životnih problema, već realno i sadržajno doživljavanje života.
Albert Švajcer je nudio čovečanstvu konkretnu i ubedljivu poruku o mogućnostima
koje čovek može da dosegne.
Blagost njegovog srca, koja je izvirala iz njegovog Poštovanja prema Životu, davala
je harizmu njegovoj dominirajućoj ličnosti. Njegova sposobnosti isceljivanja i veština
usmeravanja ljudi ka smislenom životu poticale su upravo iz te energije.
Louise Jilek - Aall, M. D.
8
9
